Šta je to ostavka
Otkad sam naučio pravo (završetak pravnih studija bio je samo kraj početka tog učenja) pitao sam se kako to da značenje reči koje su u čestoj upotrebi i nisu uskostručne, ne znaju mnogi naši veliki književnici, veliki novinari, velika imena akademske zajednice, čak i kada jesu pravnici. Spisak takvih reči je poduži i na njemu ima vrlo duhovitih promašaja njihovog značenja. Zadržimo se sada na jednoj od njih – na reči ostavka.
I danas nedomašeni obrazac među ustavnim pravnicima, Slobodan Jovanović je u svom Ustavnom pravu od 1924. ovako odredio ostavku. Ona je lični zahtev za otpuštanje sa funkcije. „Podnosi se na pismeno i mora biti uvažena” (str. 373). Ostavka je lični akt onoga ko je podnosi. Samim podnošenjem ostavke, njemu se gasi pravo na funkciju koju vrši (str. 315). Ostavka je još i definitivna – od trenutka podnošenja ona ne može biti povučena (str. 189). Zbog toga je suvišno reći da je ostavka „neopoziva”, („neporečna”), pošto je kakvoća neopozivosti utkana u pojam ostavke. Izraz „neopoziva ostavka”, kako je, kada je obuzet srdžbom naziva njen podnosilac, pleonazam, poput izraza „stara baba” ili „siromah prosjak”, koje u svom „Leksikonu stranih reči i izraza” navodi njegov autor Milan Vujaklija (Bgd 1961, str 733).
Da bi ostavka stupila na snagu, potrebno je o njoj izvestiti organ koji je izabrao podnosioca ostavke. Od tog obaveštenja („primanja k znanju”) ostavka je i pravno odevena. O ostavci se nikada ne vodi pretres, jer razlozi za nju mogu biti sasvim lični, pa bi njihovo spominjanje moglo povrediti privatnost podnosioca ostavke. Ostavkom njen podnosilac, narodski rečeno, sam sebi presuđuje, iz njemu znanih razloga, koje nije dužan da navede. Ono što je abdikacija za neizborne organe (monarha, na primer), to je demisija (ostavka) za izborne organe. Zato što je ona isključivo odluka svog podnosioca, o ostavci nema ni pretresa, jer iz njega ne može proizaći nikakva odluka, pošto ona već postoji. Ostavka podnosioca ima sama sobom konačnu snagu.
Nekakvo „nuđenje ostavke” je bez pravnog značaja, a pogotovo je to izjašnjavanje o takvoj ponudi organa koji je izabrao ponuđača ostavke – njenom prihvatanju ili odbijanju. Tim „mehanizmom” se samo može proveravati ima li ponuđač ostavke poverenje organa koji ga je izabrao ili ga nema. Ali tada to više nema veze s ostavkom. To je sada anketa o poverenju/nepoverenju prema ličnosti koja sprovodi anketu. Čak i da se taj organ izjasni za ostavku, ponuđač nije pravno obavezan da je podnese, jer ona potiče od nenadležnog tela. On takav stav može protumačiti kao mišljenje da svoj rad treba da poboljša, da preuredi obavljanje posla, da pojača nadzor i sl. Jer, ostavka je uvek strogo lični čin, neprikosnoveno pravo svog nosioca. „Ponuđena ostavka” se i „nudi” zato da bi se izjalovila ona prava ostavka. Onaj ko podnosi ostavku, ostaje bez javne funkcije. Onaj ko „nudi” ostavku ne samo što najčešće ostaje na funkciji, nego halabukom vazda postojećih čankoliza dobija još i nategnutu jednodušnu ili bar većinsku podršku koja ga čini većim, jačim i važnijim nego što je to bio pre „ostavke”. Svrha tako sprovedene „ostavke” može biti i ucena, prkos, razračunavanje sa protivnicima. Od samo jedne namene prave ostavke, ovakva „ostavka” postaje sredstvo s mnogim namenama.
Ponuđena ostavka je uvek tipičan primer suprotnosti u pridevu (pridev pobija značenje imenice). Jer, nuditi znači tražiti ili predlagati da se nešto uzme ili usvoji” (M. Moskovljević, Rečnik savremenog srpskohrvatskog književnog jezika, Bgd 1990, str. 476). Podneti znači „saopštiti nekome nešto ... saopštiti ostavku” (Rečnik srpskog jezika, Novi Sad 2007, str. 951).
I strana enciklopedistika potvrđuje izložena značenja. Ostavka „resignation” je „akt otkazivanja službe” (The act of giving up job), prema odrednici koju daje Dictionary of Politics and Government, third edition, Bloomsbury 2004, str. 212. Ostavka (démissio) je „akt kojim se odriče od dužnosti, od službe” („Acte par lequel on se démet d’un emploi”, (Nouveau petit Larousse, Paris 1954, str. 284).
Naš javni život karakteriše hipertrofija lažnih i atrofija pravih ostavki.
Profesor Pravnog fakulteta BU u penziji
