Шта је то оставка
Откад сам научио право (завршетак правних студија био је само крај почетка тог учења) питао сам се како то да значење речи које су у честој употреби и нису ускостручне, не знају многи наши велики књижевници, велики новинари, велика имена академске заједнице, чак и када јесу правници. Списак таквих речи је подужи и на њему има врло духовитих промашаја њиховог значења. Задржимо се сада на једној од њих – на речи оставка.

И данас недомашени образац међу уставним правницима, Слободан Јовановић је у свом Уставном праву од 1924. овако одредио оставку. Она је лични захтев за отпуштање са функције. „Подноси се на писмено и мора бити уважена” (стр. 373). Оставка је лични акт онога ко је подноси. Самим подношењем оставке, њему се гаси право на функцију коју врши (стр. 315). Оставка је још и дефинитивна – од тренутка подношења она не може бити повучена (стр. 189). Због тога је сувишно рећи да је оставка „неопозива”, („непоречна”), пошто је каквоћа неопозивости уткана у појам оставке. Израз „неопозива оставка”, како је, када је обузет срџбом назива њен подносилац, плеоназам, попут израза „стара баба” или „сиромах просјак”, које у свом „Лексикону страних речи и израза” наводи његов аутор Милан Вујаклија (Бгд 1961, стр 733).
Да би оставка ступила на снагу, потребно је о њој известити орган који је изабрао подносиоца оставке. Од тог обавештења („примања к знању”) оставка је и правно одевена. О оставци се никада не води претрес, јер разлози за њу могу бити сасвим лични, па би њихово спомињање могло повредити приватност подносиоца оставке. Оставком њен подносилац, народски речено, сам себи пресуђује, из њему знаних разлога, које није дужан да наведе. Оно што је абдикација за неизборне органе (монарха, на пример), то је демисија (оставка) за изборне органе. Зато што је она искључиво одлука свог подносиоца, о оставци нема ни претреса, јер из њега не може произаћи никаква одлука, пошто она већ постоји. Оставка подносиоца има сама собом коначну снагу.
Некакво „нуђење оставке” је без правног значаја, а поготово је то изјашњавање о таквој понуди органа који је изабрао понуђача оставке – њеном прихватању или одбијању. Тим „механизмом” се само може проверавати има ли понуђач оставке поверење органа који га је изабрао или га нема. Али тада то више нема везе с оставком. То је сада анкета о поверењу/неповерењу према личности која спроводи анкету. Чак и да се тај орган изјасни за оставку, понуђач није правно обавезан да је поднесе, јер она потиче од ненадлежног тела. Он такав став може протумачити као мишљење да свој рад треба да побољша, да преуреди обављање посла, да појача надзор и сл. Јер, оставка је увек строго лични чин, неприкосновено право свог носиоца. „Понуђена оставка” се и „нуди” зато да би се изјаловила она права оставка. Онај ко подноси оставку, остаје без јавне функције. Онај ко „нуди” оставку не само што најчешће остаје на функцији, него халабуком вазда постојећих чанколиза добија још и натегнуту једнодушну или бар већинску подршку која га чини већим, јачим и важнијим него што је то био пре „оставке”. Сврха тако спроведене „оставке” може бити и уцена, пркос, разрачунавање са противницима. Од само једне намене праве оставке, оваква „оставка” постаје средство с многим наменама.
Понуђена оставка је увек типичан пример супротности у придеву (придев побија значење именице). Јер, нудити значи тражити или предлагати да се нешто узме или усвоји” (М. Московљевић, Речник савременог српскохрватског књижевног језика, Бгд 1990, стр. 476). Пoднети значи „саопштити некоме нешто ... саопштити оставку” (Речник српског језика, Нови Сад 2007, стр. 951).
И страна енциклопедистика потврђује изложена значења. Оставка „resignation” је „акт отказивања службе” (The act of giving up job), према одредници коју даје Dictionary of Politics and Government, third edition, Bloomsbury 2004, стр. 212. Оставка (démissio) је „акт којим се одриче од дужности, од службе” („Acte par lequel on se démet d’un emploi”, (Nouveau petit Larousse, Paris 1954, стр. 284).
Наш јавни живот карактерише хипертрофија лажних и атрофија правих оставки.
Професор Правног факултета БУ у пензији


