Katedra i ministar

Problem male prolaznosti studenata Geografskog fakulteta u Beogradu kod po strogoći poznate profesorke stigao je i do ministara prosvete u Vladi Srbije. Kako sam i sam u obrazovnom procesu na univerzitetu, prvo što mi je palo na um jeste pitanje ko je sve u tom lancu odlučivanja zakazao da bi se time i ministar bavio? Da li je to jedna od onih pojava (koja i nije retka kod nas), da, kada neke osobe izaberete u neko zvanje, na neku upravljačku (direktorsku) ili političku funkciju, one to doživljavaju, a i ponašaju se, kao da su nad tim stekle neki vid vlasništva. Izgleda da su to osobe koje sebi i ne postavljaju pitanje ko im je poslodavac. U slučaju nas u prosveti, kao da nismo svesni da su naši poslodavci roditelji đaka ili studenata, od čijih doprinosa se nama plaća za posao koji obavljamo.

Sličan problem smo pre desetak godina imali i na studijskom programu fakulteta na kome radim. Na sastanku katedre na čiji inače predlog naučno-nastavno veće određuje odgovorne nastavnike za pojedine predmete, od „problematičnog” kolege tražili smo odgovor „da li je predmet na kome je on odgovorni nastavnik važniji za obrazovni profil inženjera od predmeta nas ostalih”. Nakon toga je sledio uslov, da će podršku katedre odgovorni nastavnik dobiti kada kriterij prolaznosti prilagodi prosečnom studentu, da njegov predmet može spremiti za mesec dana. Tako je problem rešen na nivou obrazovne jedinice na kojoj je i nastao.

A što se tiče „velikih profesora”, oni svoju veličinu ne grade na maloj prolaznosti studenata, već publikovanjem radova u vodećim naučnim časopisima ili njihovim izlaganjem na naučnim skupovima pred približno sebi ravnima. To su mesta gde se proverava nečija naučna i profesorska veličina.

Dr P. Petrović, Banjaluka