Pevanje uz gusle na listi Uneska

Pevanje uz gusle, deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, upisano je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, gde su do sada bili naša slava, od 2014, i kolo, od 2017. godine. Odluka o upisu guslanja doneta je na Mauricijusu, gde se održava 13. redovno zasedanje Uneskovog Međuvladinog komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Ministarstvo kulture i informisanja preporučilo je 2016. godine nadležnoj stručnoj komisiji nominovanje pevanja uz gusle na ovu listu, a Nominacijski dosije pripremio je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu, u saradnji sa Muzikološkim institutom SANU i uz podršku Saveza guslara Srbije, guslarskih udruženja, pojedinaca, lokalnih samouprava, nevladinih organizacija i stručnih udruženja.

Upisom se obezbeđuje bolja međunarodna vidljivost, a podstiču se i matične zajednice da neguju i promovišu izabrane elemente sopstvenog nasleđa, rekla je za naš list Danijela Filipović, pomoćnik direktora Etnografskog muzeja za programsku delatnost i predstavnik Srbije na Mauricijusu, sa kojom smo razgovarali neposredno nakon zasedanja.

– S obzirom na to da je u svim fazama naša nominacija bila ocenjena pozitivno, samo usvajanje proteklo je u vrlo lepoj i pozitivnoj atmosferi, predlog je prihvaćen bez ikakvih primedbi. Pošto je ovo drugi upis nasleđa iz Srbije u poslednje dve godine, to potvrđuje i da je sistem zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa u našoj zemlji postavljen na dobrim osnovama. Za razliku od kola, koje je bilo uveliko poznato i sa nama nepogrešivo povezivano i pre nego što je u Južnoj Koreji doneta odluka o dodavanju ove igre na listu Uneska, to nije slučaj sa pevanjem uz gusle, pa će na ovaj način ono postati popularnije – dodala je naša sagovornica, koja je pre nekoliko meseci za naš list najavila mogućnost pokretanja inicijative da se i zlakusko lončarstvo nađe u prestižnom međunarodnom društvu ove vrste baštine.

U prvim reakcijama na vest ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević ocenio je za Tanjug da je ovaj događaj dokaz da je jedan od bitnih delova dubokog srpskog kulturnog jezgra prepoznat od strane Uneska.

– Naša tradicija i običaji postaju deo svetskog kulturnog nasleđa i to jeste i u simboličkom i u faktičnom smislu veoma važna stvar – kazao je Vukosavljević.

Dragan Hamović, posebni savetnik ministra, izjavio je, takođe za Tanjug, da su gusle simbol srpskog narodnog pamćenja u dugoj borbi za održanje u prošlosti, ali da nisu samo to.

– Nema danas naroda u kojem je ovaj drevni element kulturnog nasleđa življe prisutan, poštovan i voljen. Zasluge za takav status pripadaju guslarskim udruženjima i brojnim odanim slušaocima širom našeg kulturnog prostora – reči su Hamovića.

U nacionalnom registru nematerijalnog kulturnog nasleđa upisano je 37 običaja, zanata, veština, usmenih tradicija i umetnosti, a sa artefaktima koji o njima bliže svedoče – frulama, kavalima, gajdama, nakitom, tepelucima, kadionicama, jastučnicama, peškirima, slavskim kolačem i obrednim hlebom – javnost je mogla bolje da se upozna letos, na izložbi „Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije”, koja je održana u Etnografskom muzeju.