Srpsko iskustvo u jugoslovenskoj zajednici

Kralj Aleksandar Karađorđević je 1. decembra 1918. u kući Krsmanovića na Terazijama proklamovao Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. To je jedan od najznačajnijih datuma u istoriji ova tri naroda.

„Politika” i Institut za savremenu istoriju su tim povodom organizovali okrugli sto na kome su istoričari, profesor Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, Bojan Dimitrijević, naučni savetnik, i Vladimir Petrović, viši naučni saradnik ovog instituta, izneli svoja viđenja jugoslovenskog projekta, a pre svega posledica koji je on imao po srpski narod.

Zašto je Srbija kao jedina zemlja pobednica i saveznica u Velikom ratu izabrala ujedinjenje sa Slovencima i Hrvatima, a ne samostalni put? Da li je to bila tragična greška ili je jugoslovenstvo dalo novi kvalitet srpskom narodu? Da li su i u čemu grešile srpske elite? Da li su i drugi narodi od početka mislili da je državna zajednica najbolji okvir za njihovu egzistenciju i zašto su Srbe doživljavali kao bauk? Kada je počeo raspad Jugoslavije?

Ovo su samo neke od tema o kojima su gosti „Politike” debatovali. Razgovor je vodio urednik u našem listu Slobodan Kljakić, a u njemu su učestovali i naši novinari Jelena Cerovina i Dimitrije Bukvić.

Šta su uvaženi istoričari rekli na ovu temu, čitajte u današnjem štampanom izdanju „Politike”.