U opštinu sa kućnim ljubimcem

Dobra vest za vlasnike kuca i maca stiže iz Skupštine grada koja je usvojila dopune odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji našeg grada i tako vrata nadležnih službi otvorila i četvoronožnim stanovnicima Beograda. Usvajanjem ovog propisa omogućeno je opštinama da se opredele žele li da postanu „pet frendli”. Svakoj lokalnoj samoupravi pojedinačno odrešene su ruke da dozvoli da se manji psi mogu uvoditi u šalter sale, uslužne centre i pisarnice. Dobrodošle su mace u transporterima i kuce koje nisu opasne, imaju povodac, vakcinisane su protiv besnila i obeležene u skladu sa zakonom.

Inicijativu da se vrata prostorija lokalne samouprave otvore za životinje podneo je Mihajlo Grupković, predsednik Skupštine opštine Vračar, a predlog da se propis usvoji dalo je Gradsko veće. Donošenje ovakve odluke, kako je nedavno rekao zamenik gradonačelnika Goran Vesić, dokaz je da se Beograd menja i prihvata vrednosti koje su u mnogim gradovima Evrope odavno standard.

Gradski odbornici su se oko ovog propisa usaglasili bez mnogo rasprave, jedino je Nikola Jovanović iz SZS-a upitao zašto se odluka ne odnosi i na gradske ustanove. Odgovor je bio da kuce i mace, zasad, neće ulaziti u prostore Gradske uprave, što ne znači da u budućnosti neće.

Naš grad poslednjih godina sve je tolerantniji kada je reč o kućnim ljubimcima. Pre nekoliko godina „nogu je povukla” opština Stari grad koja je prva u Srbiji ispred svoje zgrade postavila „parking za pse”, odnosno šest mesta gde vlasnici mogu da ostave svoje mezimce dok završavaju administrativne poslove. Uz to, pažnju javnosti privukla je i njihova briga o uličnim psima, pa je tako ispred opštine napravljeno i „mini-prihvatilište” sa nekoliko kućica za kuce i mace o kojima nema ko da brine. Nedavno gostoprimljiva za mace bila je, prenosi jedan portal za ljubitelje životinja, i policijska stanica na Čukarici. Čuvari reda su, kako je uz fotografiju mačke koja se baškari na stolici objasnio jedan korisnik Fejsbuka, životinju po imenu Ljubica uneli u svoje prostorije da bi se malo ugrejala. Ovaj gest humanih policajaca izazvao je pravo oduševljenje svih onih koji vole kuce i mace.

Studenti i visokoškolske ustanove poznati su kao veliki „fanovi” životinja koje su kod njih uvek dobrodošle. Tako su akademci koji imaju časove u staroj zgradi Filološkog fakulteta često domaćini golubovima. Ptice sa Studentskog trga ulaze u hol gde se šetkaju, a ima ih i na prvom spratu. Devojke i mladići gostoprimstvo pokazuju hraneći ih kiflama, đevrecima, semenkama…

Ni njihove kolege sa Fakulteta političkih nauka nisu ništa manji zaljubljenici u životinje. Njihova ljubimica je crno-bela maca koja je letos, kako kažu studenti, imala i pet malih naslednika. Švrćka se po zgradi, ponekad poseti i poneko predavanje ili ispit, a najčešće boravi u računarskom centru.

Izgleda da je svest o značaju kućnih ljubimaca veća i kod ostalih Beograđana. Sve je više trgovinskih lanaca koji ispred objekata postavljaju mesta za ljubimce. Psi su sve češće i gosti kafića i restorana. Ista je situacija i sa brojnim gradskim manifestacijama pa je dosta festivala na otvorenom poslednjih godina postalo sjajno mesto za provod sa ljubimcem. I vlasnici kioska brze hrane su, čini se, odustali od rasterivanja golubova, koji im nekad budu i sjajni pomoćnici jer počiste mrvice koje ostaju za mušterijama.

Pravila su, međutim, i dalje kruta kada je reč o životinjama u gradskom prevozu. Mnogi vlasnici ljubimaca i sami su se, poput Smiljke i Sime iz  serije „Srećni ljudi”, našli u situaciji da ih putnici ili vozač izbace iz autobusa baš kada hitno moraju da stignu do veterinara. Jer, mnogim Beograđanima još je malo poznato da kucovi zapravo mogu da budu putnici u autobusima, trolama i tramvajima. Propisi kažu da psi niži od 40 centimetara mogu da uđu vozilo gradskog prevoza u periodu 9 do 13 časova ili od 18 do 24 časa, ako su smešteni u posebnim, zatvorenim transporterima sa ventilacijom koji moraju zauzimati što manje prostora i ne smeju ometati druge putnike. Kuce čak smeju i u taksi, ali to već zavisi od dobre volje vozača koji ima pravo da sam odluči da li će primiti četvoronožnog putnika. Zakon garantuje i da se javnim prevozom bez problema mogu voziti i psi vodiči. U Srbiji i dalje jedini pas tog zanimanja, Astor, nekoliko puta je, uprkos tome, imao neprijatne situacije pri susretu sa besnim putnicima koji su želeli da ga izbace iz vozila.

Uprkos ovakvim scenama, u prevozu je u poslednje vreme sve više pozitivnih primera. Nije više retka scena da poneki veseli kucov na povocu proskakuće između sedišta na opšte zadovoljstvo razneženih građana, ali i da se izgladneli ulični pas u ove hladne dane „prošvercuje” između nogu sažaljivih putnika i tako malo zagreje.