Bez izgubljene bitke

Jedan od najambicioznijih projekata u okviru kulturnih događaja u Evropi ovog leta, svakako predstavlja trostruka izložba o ličnosti rimskog cara Konstantina u Triru. Preko hiljadu i četiri stotine eksponata iz stotinu i šezdeset svetskih muzeja među kojima se pored Luvra, Vatikana, Britanskog muzeja nalaze i naš Narodni muzej iz Beograda i Gradski muzej Novog Sada, izloženo je u nameri da se osvetli lik jednog od najmoćnijih i najuticajnijih vladara u istoriji sveta.

Konstantin je rođen 272 godine u Nišu (Naissus), kao vanbračno dete Konstantina Hlorusa (jednog od tetrarha Zapadnog dela carstva u periodu od 293 do 306) i Helene, lepe vlasnice lokalne taverne. O njegovoj mladosti se malo zna i većina informacija potiče iz Eusebiusove zvanične biografije. "Po lepoti i otmenom držanju, nije imao premca", piše Eusebius "a po fizičkoj snazi bio je strah i trepet svim suparnicima".

Čak i ako se uzme u obzir da je autor biografije bio laskavog pera, Konstantinova privlačna fizionomija potvrđena je na nizu skulptura i novčića, a veruje se i da kolosalna glava odražava njegov odistinski lik. Konstantin je pratio Dioklecijana u mnogim vojničkim pohodima, odlikovao se hrabrošću a Eusebius piše da je jednom prilikom u areni sam ubio lava golim rukama.

Vizija tri krsta

Godine 310. Konstantin je pripojio Španiju svom delu carstva a Maksimilijan je nađen obešen. U Apolonovom hramu u mestu Gran, u Francuskoj Konstantin je prvi put imao viziju tri krsta koju je protumačio kao znak da će vladati trideset godina (vladao je 31), a da je Sunce njegovo zaštitničko božanstvo. Ključni religiozni preokret dogodiće se dve godine kasnije kada je noć pred bitku sa daleko nadmoćnijim Maksencijusom Konstantin usnio neobičan san. Ovaj put u snu je video samo jedan krst, odnosno grčka slova koja su se čitala kao Hristos. Konstantin je naredio da se ovaj znak oslika na štitovima vojnika i na ratnoj zastavi.

Bitku na Milvijskom mostu je dobio i ubrzo potom hrišćanstvo je proglašeno za zvaničnu, državnu veru. Sledećih nekoliko godina Konstantin provodi u miru, deleći vlast sa svojim zetom Licinusom. Živi pretežno u novim rezidencijama Serdica (Sofija, Bugarska) i Sirmijum (Sremska Mitrovica). I on i njegova majka Helena bave se podizanjem crkava, a Konstantin učestvuje i na teološkim saborima.

Posle Licinusove egzekucije koja se odigrala pod mračnim okolnostima 325. godine Konstantin postaje vladar nad celim Rimskim carstvom. On sprovodi razne ekonomske i pravne reforme. Izdao je preko četiri stotine zakonskih dekreta među kojima je i zabrana smrtne kazne raspećem, kao i proglašavanje nedelje za sveti dan odmora. Podsticao je gradnju u velikom stilu: u Triru i Rimu je podigao velike bazilike i kupatila. U novoj prestonici, Konstantinopolju, izgradio je svoj mauzolej – Crkvu svetih apostola. U izvesnoj meri sebe je doživljavao kao trinaestog apostola. Kršten je na samrtnoj postelji 22. maja 337.

Inspiracija umetnicima i osvajačima

Ambicija Rajnskog muzeja je bila da posetiocima predstavi Konstantina ne samo kao cara, političara i vojnika već i da pruži uvid u promene koje je društvo doživelo pod njegovom vladavinom. Od novčića sa njegovim likom, luksuznih predmeta kao što je zlatno i srebrno posuđe, kameje, relikvijari, makete gladijatorskih igara pa do paradnih vojnih šlemova (najlepši je šlem iz Berkasova, pozajmljen iz Novosadskog muzeja), sve je u funkciji dočaravanja života u doba cara Konstantina. Pored replike svetski poznate glave sa kolosalne statue cara (original u Kapitol muzeju u Rimu), nekad 12 metara visoke, posebno je spektakularna niša sa kompjuterskom projekcijom koja treba da dočara izgled hrama i statue u originalu.

Konstantinov uticaj i angažman u okviru Crkve dotaknuti su kroz izlaganje maketa crkava, u Biskupskom muzeju. Pored modela lateranske bazilike i starog Svetog Petra u Rimu, tu je i katedrala u Triru i Sveti apostoli u Konstantinopolju. Brojni sarkofazi i predivni mozaici i plafonska dekoracija Trirske rezidencije upućuju na jasnu umetničku kombinaciju elemenata antike i hrišćanstva, ali i ustaljene socijalne razlike. Iako je hrišćanstvo prvobitno bilo religija siromašnih, bogati su ti koji naručuju sarkofage sa majstorskim reljefima scena pretežno iz Starog zaveta.

Ogromno istorijsko-kulturno nasleđe Konstantina Velikog kao i fascinacija njegovom snažnom ličnošću, oseća se u kontinuitetu od antičkog doba sve do danas. Pod nazivom "Tradicija i mit" izložba u Simeonstift muzeju ima za zadatak da prikaže lik ovog vladara kao inspiraciju vojskovođama, umetnicima ali i skromnim hrišćanskim vernicima. S obzirom da ga pravoslavna crkva slavi kao svetitelja, ovde su izložene brojne ikone iz grčkih muzeja gde je prikazan zajedno sa majkom Svetom Jelenom (Vozdviženje časnog krsta).

Njegov lik je prikazan na brojnim minijaturama i slikama. Mnogi slavni umetnici poput Rafaela, Rubensa i Lingelbaha naslikali su svoje viđenje Konstantinovog sna, bitke ili trijumfa, a bio je često i negativna inspiracija beskrupuloznim osvajačima. Pored nemačkih kajzera jedan od njih je bio i Adolf Hitler, čiji se, zanimljivo je konstatovati, trijumfalni ulazak u Rim pored Musolinija neprekidno vrti na malom ekranu u okviru ove izložbe.

Za pravoslavne "sveti Konstantin", za ostale "car Konstantin" bio je vladalac koji nikad nije izgubio nijednu bitku (osim nekoliko u privatnom životu).