Srpska posla

Pokojni otac me učio „sine nijedan dug nije veliki, ako se na vreme plati”! Ovo pišem 18. decembra 2018. godine a još nisam dobio račune za grejanje, čistoću, vodu, struju i fiksni telefon za prethodni mesec!

Pošto planiram odlazak na put, prinuđen sam da zamolim komšije da pokupe račune kada stignu, (ako stignu?!) i plate ih, jer sam jedan od milion urednih platiša, pre svega penzionera, i ne dozvoljavam da mi se dugovi nakupe, jer bih time ušao u problem.

Za mobilni telefon, kablovsku i total TV račune redovno dobijam najkasnije do 6. u mesecu, i već su plaćeni. Pa gde je razlika? Ove poslednje tri kompanije su u privatnom vlasništvu!

Ovi sa početka teksta su uglavnom velika javna preduzeća, sa hiljadama viška zaposlenih i enormnim platama za naše prilike. Ispred svakoga sijaju neki ekrani, u koje stalno gledaju, reklo bi se mnogo rade.

Podsetiću na „ona” vremena, kada su bez ikakvih IT tehnologija, računi ispisivani na geštetneru, pisaćom mašinom, a nekada i ručno (za porez!). Kragujevačka elektrodistribucija, čini mi se, početkom prošle godine, tri meseca nije čitala brojila i dostavljala račune!

Kad god bih intervenisao, davali su mi broj neke agencije, sa kojom navodno imaju ugovor za obavljanje tih poslova, ali sam odbijao da ih zovem, sa obrazloženjem da ja imam ugovor sa EDB-om, a ne sa agencijom.

Dakle, zbog kašnjenja računa milioni dinara stoje nepotrebno kod građana, umesto da što pre uđu u platne tokove ove zemlje.

Navešću primer jedne male evropske države, gde u svakom trenutku možete u određenu aplikaciju da ukucate svoj JMBG i saznate sva vaša dugovanja, uključujući i porez! Njihovi građani svake godine u februaru, uz račun za januar, dobiju potvrdu da su izmirili svoje obaveze za prethodnu godinu, uz zahvalnicu, što isključuje mogućnost duga, odnosno naknadnih potraživanja!

Kod nas isečke od uplata čuvamo godinama, da slučajno nešto ne iskrsne (?!), kao u mom slučaju, kada sam posle više godina opovrgao potraživanja, jer sam sačuvao ceduljicu. Šta bi bilo da nisam?

Ovo je samo jedna od slika odnosa države prema građanima, a takvi primeri su brojni, i ovde nema nikakvog upliva politike, već je reč o bahatosti, neodgovornosti i nestručnosti onih koji su zaduženi da vode ova preduzeća.

Slobodan Zečević,

Kragujevac