Српска посла

Покојни отац ме учио „сине ниједан дуг није велики, ако се на време плати”! Ово пишем 18. децембра 2018. године а још нисам добио рачуне за грејање, чистоћу, воду, струју и фиксни телефон за претходни месец!

Пошто планирам одлазак на пут, принуђен сам да замолим комшије да покупе рачуне када стигну, (ако стигну?!) и плате их, јер сам један од милион уредних платиша, пре свега пензионера, и не дозвољавам да ми се дугови накупе, јер бих тиме ушао у проблем.

За мобилни телефон, кабловску и тотал ТВ рачуне редовно добијам најкасније до 6. у месецу, и већ су плаћени. Па где је разлика? Ове последње три компаније су у приватном власништву!

Ови са почетка текста су углавном велика јавна предузећа, са хиљадама вишка запослених и енормним платама за наше прилике. Испред свакога сијају неки екрани, у које стално гледају, рекло би се много раде.

Подсетићу на „она” времена, када су без икаквих ИТ технологија, рачуни исписивани на гештетнеру, писаћом машином, а некада и ручно (за порез!). Крагујевачка електродистрибуција, чини ми се, почетком прошле године, три месеца није читала бројила и достављала рачуне!

Кад год бих интервенисао, давали су ми број неке агенције, са којом наводно имају уговор за обављање тих послова, али сам одбијао да их зовем, са образложењем да ја имам уговор са ЕДБ-ом, а не са агенцијом.

Дакле, због кашњења рачуна милиони динара стоје непотребно код грађана, уместо да што пре уђу у платне токове ове земље.

Навешћу пример једне мале европске државе, где у сваком тренутку можете у одређену апликацију да укуцате свој ЈМБГ и сазнате сва ваша дуговања, укључујући и порез! Њихови грађани сваке године у фебруару, уз рачун за јануар, добију потврду да су измирили своје обавезе за претходну годину, уз захвалницу, што искључује могућност дуга, односно накнадних потраживања!

Код нас исечке од уплата чувамо годинама, да случајно нешто не искрсне (?!), као у мом случају, када сам после више година оповргао потраживања, јер сам сачувао цедуљицу. Шта би било да нисам?

Ово је само једна од слика односа државе према грађанима, а такви примери су бројни, и овде нема никаквог уплива политике, већ је реч о бахатости, неодговорности и нестручности оних који су задужени да воде ова предузећа.

Слободан Зечевић,

Крагујевац