Islam na Internetu

Pre nekoliko dana stotine žitelja jednog sela u indonežanskoj provinciji Zapadna Java u besu je nasrnulo na lokalnu džamiju i spalilo je do temelja. Zajedno sa školom smeštenom u neposrednoj blizini. Do incidenta je, prema rečima policije, došlo nakon neuspešnih pokušaja da se, na zahtev seljana, sa džamije ukloni sporni znak koji je ukazivao na to da ovo versko zdanje pripada islamskoj sekti Al Farkon, koju mnogi smatraju za jeretičku.

U Indoneziji, zemlji u kojoj je verska tolerancija krupnim slovima upisana u ustav, i koja se rukovodi opštim načelom: „Vera u jednog i jedinog boga”, svaki nesporazum na religijskoj osnovi automatski izaziva pažnju javnosti. Incident sa sektom Al Farkon nosi, međutim, i drugu poruku. A to je da i u okviru jedne vere često dolazi do nesporazuma, proisteklih bilo iz različitog tumačenja osnovnih postulata iste, bilo iz želje pojedinih verskih lidera, posebno u manjim sredinama, da na sebe preuzmu ulogu i svetovnih vođa.

Upravo stoga, a u cilju promocije suštinske i tolerantne strane islama, indonežanske vlasti su podržale inicijativu pojedinih nevladinih organizacija da se đacima u verskim školama, internatima, i šire, omogući upoznavanje sa ovom religijom – preko Interneta.

Religija za svakoga

Indonezija je najveća islamska država na svetu sa oko 240 miliona žitelja od kojih je 88 odsto muhamedanske vere. Prave razmere indonežanskog religijskog šarenila vide se, međutim, tek kada se procenti pretvore u realne brojke. A to znači da u ovoj zemlji, smeštenoj na čak 17.508 ostrva, osim oko 210 miliona muslimana, živi još bezmalo 30 miliona pripadnika drugih konfesija.

Ne čudi stoga što je religija izuzetno važan deo indonežanske svakodnevice. Njen uticaj na politički, kulturni pa i ekonomski život u zemlji, i te kako je primetan. Razlog za to svakako leži i u činjenici da je tamošnji živalj okrenut svim oblicima izražavanja religioznih osećanja – od onih najrasprostranjenijih pa do pojedinih oblika karakterističnih samo za podneblje Malajskog arhipelaga.

Interesantno je da, iako ovde živi najveća muslimanska populacija, Indonezija nije islamska država. Naprotiv, zvanično je priznato čak šest različitih religija: islam, protestantizam, katolicizam, hinduizam, budizam i konfučizam. To je, takođe, republika sa demokratski izabranim predsednikom i parlamentom. Ali, i sa ponekom specifičnošću. Naime, u periodu, takozvanog, „Novog poretka”, a posle sukoba izazvanih netrpeljivošću između Komunističke partije Indonezije i tadašnje vlade (1964–65), što je rezultovalo talasom masovnih ubistava, doneta je uredba po kojoj je svakom stanovniku u ličnoj karti morala da stoji i religijska odrednica. Ovo je primoralo i one koji su ispovedali specifične i retke oblike verovanja da se priklone jednoj od šest zvaničnih konfesija.

Moć terorizma

Još jedna činjenica je za Indoneziju od velike važnosti. Zahvaljujući zločinačkom delovanju reda fundamentalističkih muslimanskih terorističkih organizacija, poput Al Kaide i njoj srodnih grupa, islam je kao religija poslednjih godina, nažalost, izašao na loš glas. Svoj udeo u tome svakako imaju i pojedini svetski mediji koji su, ne retko, ovakvo stanje prenosili na teren politike i međukonfesionalnih i međudržavnih odnosa uopšte. Toga su u Indoneziji veoma svesni i ne kriju da im je terorizam naneo mnogo štete. Uostalom, ovde su još uvek sveža sećanja na bombaški napad na Baliju 12. oktobra 2002. u kojem su stradale 202 osobe, a čija prava pozadina i danas izaziva nedoumicu.

Pokušaj da se suština islama, osim putem uobičajenih verskih škola, stanovništvu, posebno najmlađima, približi i putem Interneta, i drugih elektronskih oblika komunikacije, jedan je od odgovora Indonezije na lošu sliku koja prati ovu religiju. Za sada je programom obuke putem svetske komunikacione mreže obuhvaćeno osam internata od kojih je najviše locirano upravo u Zapadnoj Javi.

„Internet je novi svet, novo okruženje, koje, želeli mi to ili ne, moramo da prihvatimo”, izjavio je povodom pokretanja programa indonežanski ministar obrazovanja Bambang Sudibjo.