Ислам на Интернету

Пре неколико дана стотине житеља једног села у индонежанској провинцији Западна Јава у бесу је насрнуло на локалну џамију и спалило је до темеља. Заједно са школом смештеном у непосредној близини. До инцидента је, према речима полиције, дошло након неуспешних покушаја да се, на захтев сељана, са џамије уклони спорни знак који је указивао на то да ово верско здање припада исламској секти Ал Фаркон, коју многи сматрају за јеретичку.

У Индонезији, земљи у којој је верска толеранција крупним словима уписана у устав, и која се руководи општим начелом: „Вера у једног и јединог бога”, сваки неспоразум на религијској основи аутоматски изазива пажњу јавности. Инцидент са сектом Ал Фаркон носи, међутим, и другу поруку. А то је да и у оквиру једне вере често долази до неспоразума, проистеклих било из различитог тумачења основних постулата исте, било из жеље појединих верских лидера, посебно у мањим срединама, да на себе преузму улогу и световних вођа.

Управо стога, а у циљу промоције суштинске и толерантне стране ислама, индонежанске власти су подржале иницијативу појединих невладиних организација да се ђацима у верским школама, интернатима, и шире, омогући упознавање са овом религијом – преко Интернета.

Религија за свакога

Индонезија је највећа исламска држава на свету са око 240 милиона житеља од којих је 88 одсто мухамеданске вере. Праве размере индонежанског религијског шаренила виде се, међутим, тек када се проценти претворе у реалне бројке. А то значи да у овој земљи, смештеној на чак 17.508 острва, осим око 210 милиона муслимана, живи још безмало 30 милиона припадника других конфесија.

Не чуди стога што је религија изузетно важан део индонежанске свакодневице. Њен утицај на политички, културни па и економски живот у земљи, и те како је приметан. Разлог за то свакако лежи и у чињеници да је тамошњи живаљ окренут свим облицима изражавања религиозних осећања – од оних најраспрострањенијих па до појединих облика карактеристичних само за поднебље Малајског архипелага.

Интересантно је да, иако овде живи највећа муслиманска популација, Индонезија није исламска држава. Напротив, званично је признато чак шест различитих религија: ислам, протестантизам, католицизам, хиндуизам, будизам и конфучизам. То је, такође, република са демократски изабраним председником и парламентом. Али, и са понеком специфичношћу. Наиме, у периоду, такозваног, „Новог поретка”, а после сукоба изазваних нетрпељивошћу између Комунистичке партије Индонезије и тадашње владе (1964–65), што је резултовало таласом масовних убистава, донета је уредба по којој је сваком становнику у личној карти морала да стоји и религијска одредница. Ово је приморало и оне који су исповедали специфичне и ретке облике веровања да се приклоне једној од шест званичних конфесија.

Моћ тероризма

Још једна чињеница је за Индонезију од велике важности. Захваљујући злочиначком деловању реда фундаменталистичких муслиманских терористичких организација, попут Ал Каиде и њој сродних група, ислам је као религија последњих година, нажалост, изашао на лош глас. Свој удео у томе свакако имају и поједини светски медији који су, не ретко, овакво стање преносили на терен политике и међуконфесионалних и међудржавних односа уопште. Тога су у Индонезији веома свесни и не крију да им је тероризам нанео много штете. Уосталом, овде су још увек свежа сећања на бомбашки напад на Балију 12. октобра 2002. у којем су страдале 202 особе, а чија права позадина и данас изазива недоумицу.

Покушај да се суштина ислама, осим путем уобичајених верских школа, становништву, посебно најмлађима, приближи и путем Интернета, и других електронских облика комуникације, један је од одговора Индонезије на лошу слику која прати ову религију. За сада је програмом обуке путем светске комуникационе мреже обухваћено осам интерната од којих је највише лоцирано управо у Западној Јави.

„Интернет је нови свет, ново окружење, које, желели ми то или не, морамо да прихватимо”, изјавио је поводом покретања програма индонежански министар образовања Бамбанг Судибјо.