Kome kuca Njegošev zlatni sat

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Sobni sat sa brilijantima Njegoša, zlatni pečat dvorske kancelarije, dvorska srebrnina i zlatni predmeti, retki i vredni numizmatički i filatelistički primerci... i tako za oko devet hiljada eksponata Narodnog muzeja Crne Gore sa Cetinja koji su „isparili” tokom dugih decenija postojanja ove značajne nacionalne institucije. Ovo je u svojoj tužbi koju je predao pre dva dana cetinjskom Osnovnom tužilaštvu između ostalog naveo Aleksandar Berkuljan, muzejski tehničar u Narodnom muzeju, i ponovo otvorio priče o kriminalu koji vlada crnim tržištima antikviteta.

Javnost je ogorčena nedomaćinskim postupanjima uprave Narodnog muzeja, ali ne i vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) i njeno Ministarstvo za kulturu, čiji je predstavnik Aleksandar Dajković juče sa televizijskih ekrana poručio „da su sve informacije o nestalim eksponatima neproverene i pod sumnjom, dok to ne potvrdi zvanična komisija ministarstva”.

Međutim, dok institucije sistema pokrenu potragu, svakodnevno stižu sve frapantniji podaci o nestajanju i otuđenju vredne muzejske ostavštine.

Uz eksponate, nestalo je i na hiljade dokumenata iz Muzeja, prateća dokumentacija koja je beležila svaki detalj o eksponatima, poreklo predmeta, istorija vlasništva, opis, evidencioni broj...

Berkuljan je tužilaštvu dostavio tri dokumenta koji dokazuju da je Narodni muzej Crne Gore, pre nestanka, čuvao Njegošev sobni sat ukrašen brilijantima i zlatni pečat dvorske kancelarije koji se više ne nalaze u muzeju. Berkuljan je saopštio da su se dokumenti koji potvrđuju postojanje Njegoševog sata i zlatnog pečata, „kao i sve ostalo do sada, bila ’pod nosem’ svima, i to među administrativnom građom u Arhivsko-bibliotečkom odeljenju”.

„Da li su ta dva predmeta bila izlagana i kada, ne znam i ne mogu da pamtim, ali znam da je dosta toga što je ranije izlagano takođe nedostajuće, kao što je slučaj sa Njegoševim nameštajem. Za potrebe izlaganja trezorskih vrednosti napravljen je poseban elaborat, koji je aneksu krivične prijave takođe priključen”, rekao je Berkuljan.

On je posebno istakao da se njegova prijava ne zasniva na dokumentaciji Uprave za zaštitu kulturnih dobara, niti ima veze sa manjkom koji je konstatovan tokom procesa revalorizacije.

„Ne radi se ni o aneksu ranijoj prijavi. U pitanju je potpuno nova informacija, koja se odnosi na fondove do današnjeg dana, a ne na stanje iz 1964. godine, kojim se bavila Uprava za kulturna dobra”, kazao je tužilaštvu Berkuljan.

Berkuljan je u prijavi tužilaštvu napisao da se prijava odnosi na više od 810 jedinica numizmatike iz „Numizmatičke zbirke” bivšeg Državnog muzeja, odnosno današnjeg Muzeja kralja Nikole.

„Svi podaci, koji su u zvaničnoj formi dostavljeni Komisiji za reviziju fonda Muzeja kralja Nikole preko direktorke Anastazije Miranović, govore da je u toj zbirci uvek bilo više predmeta nego danas, pogotovo ako se uzme u obzir najveći zabeleženi broj od 1.540 iz 1971. godine (popisni inventar), naspram današnjih oko 730, koliko je zabeleženo u Zapisniku o primopredaji numizmatike i filatelije u Istorijskom muzeju od pre četiri godine. Kao nedostajući primerci posebne vrednosti figuriraju tri zlatnika, od kojih dva dukata mletačkog dužda Domenika Kontarina i jedan sa figurom Sloge iz 1614 godine”, naglasio je Berkuljan.