Jorgos Dalaras zaslužuje odlikovanje

Danima nas zatrpavaju razočaranjima. Nedopustiv je tretman Srbije i srpskih žrtava u Velikom ratu od ratnog saveznika Francuske. Neshvatljiv je izostanak ozbiljnijeg upozorenja Prištini od strane EU, SAD i NATO-a za flagrantno kršenje Briselskog sporazuma, međunarodnog prava i razbojničke takse na srpske proizvode. Zato podsećanje na zrak svetlosti iz bratske Grčke, siguran sam, može da nam popravi raspoloženje.

Jorgos (Đorđe) Dalaras je veliki i priznat umetnik, pevač, kompozitor i kantautor grčke muzike „rebetiko”, poznat širom sveta. Sarađivao je sa najvećim grčkim i svetskim kompozitorima i izvođačima, od čuvenog Mikisa Teodorakisa do Gorana Bregovića. Nastupao je na najvećim svetskim pozornicama, od Njujorka do Kine. Do sada je prodao više od 20 miliona ploča širom sveta. Gostovao je u Beogradu četiri puta, na oduševljenje naše publike.

Jorgos Dalaras specifičan je i po tome što je i sam izbeglica: „Moja majka, sva njena braća i sestre, rođeni su u Izmiru, u Turskoj, ali su bili primorani da, kao izbeglice, dođu u Pirej, gde sam se ja rodio 1949. godine. Čitavog života osećam tugu i razočaranje zbog toga”. Zato i kaže da je izbeglica iz Mikroazije, pa razume sve traume kroz koje prolaze balkanski narodi u ranijoj i skorašnjoj istoriji.

Herojskim se smatra njegov koncert sa Goranom Bregovićem u vreme bombardovanja Srbije 1999. na solunskom Aristotelovom trgu, posvećen podršci i pomoći unesrećenom srpskom narodu. O tome govori: „To je bilo surovo vreme. Za mene je to bilo dramatično iskustvo. Imali smo potrebu, ja i još nekoliko muzičara iz Grčke da pomognemo. Zato smo svirali dok je bombardovanje Srbije još trajalo. Prošao sam kroz nekoliko srpskih sela i to je za mene bilo zastrašujuće. Sačuvao sam neke fotografije koje me i dalje izbacuju iz takta zbog gneva koji osećam.”

A onda je Jorgos Dalaras odlučio. Sa kolegom Alkinosom Joanidisom i još petoricom muzičara došao je u Beograd i na Trgu republike, 8. aprila 1999, pre zvuka sirene, održao besplatan veličanstven i dirljiv koncert podrške Srbima. Oduševio je nekoliko desetina hiljada slušalaca, koji su pevali sa njim. Pokušao je da od toga ne pravi reklamu za sebe, ali je na insistiranje televizije dao kraći intervju u kojem je, između ostalog, rekao: „Došli smo jer vas volimo. Nismo došli da podržimo individualce ili režim. Došli smo zbog mira, da prestane rat. Ponosan sam što služim umetnosti ovde u Beogradu. Ali ponosim se time što pevam zajedno sa vama.”

To nije bilo sve od Jorgosa Dalarasa. Po povratku u Grčku učestvovao je na velikom atinskom protestnom koncertu Mikisa Teodorakisa i stotinu drugih grčkih muzičara, sportista i intelektualaca, 26. aprila 1999. Prepun glavni atinski trg Sintagma pevao je zajedno sa značajnim muzičarima i umetnicima kojih je pozornica bila krcata, u čast podrške srpskom narodu.

Ne krije veliko poštovanje i ljubav koje gaji prema srpskom narodu: „Siromašne su reči koje mogu da opišu moja osećanja o vašem ponosnom narodu, za koji osećam da mi je blizak. Tokom bombardovanja, ako se sećate, došao sam sa mojih pet hrabrih muzičara. Seli smo u kombi i doputovali u Beograd, 8. aprila 1999, kada su vas najviše bombardovali, samo da bismo svirali na Trgu republike. Održali smo konferenciju u zgradi Televizije, koja je bombardovana dva sata posle toga.”

Prijateljstvo Jorgosa Dalarasa i obostrana ljubav sa srpskom publikom su trajni i rezultirali su brojnim Dalarasovim obradama naših pesama, koje uvek izvodi na oduševljenje grčke publike. S druge strane, njegova pesma „Mi mou thimonis matia mou” (Ne ljuti se na mene, oko moje) postala je, u međuvremenu, srpska omiljena pesma. Pogotovu što je, po legendi, nastala kao plod ljubavi srpskog vojnika i Grkinje sa Krfa.

Zato mislim da je vreme da se setimo njegovih hrabrih poteza podrške srpskom narodu i dodelimo mu visoko odlikovanje, kojim se to prijateljstvo i zvanično ovekovečuje.

Redovni profesor Megatrend univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista