Andrićeva dela na stranim jezicima

Upravni odbor Zadužbine Ive Andrića je tokom ove godine odobrio prava za više od 60 izdanja Andrićevih dela: 45 na srpskom i 24 na stranim jezicima, a upravnica Zadužbine Žaneta Đukić Perišić kaže da su u toku pregovori sa Kazahstanom oko prevoda i da čak postoji interesovanje za prevod dela srpskog nobelovca na bengalski jezik, prenosi Tanjug. Andrićeva dela su do sada prevedena na 50 jezika, što pokazuje da je srpski nobelovac i dalje vrlo živ u čitavom svetu, a samo tokom ove godine su odobrena prava za prevode na turski, bugarski, rumunski, španski, engleski, japanski, korejski, italijanski, esperanto i slovenački. Predsednik Upravnog odbora Zadužbine akademik Miro Vuksanović je na jučerašnjem druženju sa novinarima, gde su sumirani rezultati ostvareni tokom 2018. i predstavljeni planovi za 2019. godinu, naglasio da nemamo drugog pisca osim Andrića koji je sedamdesetak godina prisutan u svetskoj književnosti, čija se dela konstantno prevode, iznova objavljuju, što se ne može reći za svakog nobelovca.

Đukić Perišić je to potkrepila konkretnim podacima da su od 2000. godine do danas izašla 24 izdanja romana „Na Drini ćuprija” u Turskoj, uskoro treba da izađe „Omer-paša Latas” na engleskom, na mađarskom su se pojavili „Znakovi pored puta”, u Srbiji se odlično prodaje englesko izdanje „Znakovi pored puta”, koje je objavio „Sezam buk”, a posebnu pažnju skreće na prevode na japanski, korejski, hindi.

O velikom interesovanju za Andrićeva dela u zemlji svedoči činjenica da je knjiga njegovih sabranih romana u izdanju „Lagune” štampana u 12 izdanja, u ukupnom tiražu od preko 40.000 primeraka, sabrane priče su izašle u pet izdanja, u 15.000 primeraka, a poslednju knjigu „Pored puta” sa nedovršenim i za života neobjavljenim delima srpskog nobelovca, „Laguna” je štampala u 20.000 primeraka. „Prvo smo mislili da je greška, da su kao pilot projekat štampali knjigu u 2.000 primeraka, što bi takođe bila velika cifra s obzirom da su tiraži obično 500-1000 primeraka. Sa nestrpljenjem očekujemo prvi šestomesečni izveštaj o prodaji i da vidimo da li se može desiti da sledeće godine objave i drugo izdanje”, rekla je Đukić Perišić.

Andrićeva dela se objavljuju i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, ponajpre u Republici Srpskoj, a ranijih godina je bilo izdanja i u Hrvatskoj, a Đukić Perišić podvlači da u ugovoru uvek stoji da se Andrićevo delo mora objaviti onako kako je napisano i da se ne smeju vršiti nikakve jezičke izmene, odnosno da se jezik ne sme kroatizovati.

Zadužbina nastoji da alarmira izdavače i prevodioce da prevode i objavljuju Andrićeva dela, a pored tog zadatka, ove godine su objavili prvo kolo Kritičkog izdanja dela Ive Andrića u pet knjiga sa pripovetkama koje je pisac sam objavio u zbirkama.

U štampu su predate knjige drugog kola - pet tomova pripovedaka koje su ostale izvan zbirki, a u toku je priprema trećeg kola.

Treće kolo će, prema rečima Vuksanovića, obuhvatiti pet knjiga: „Kuća na osami 1”, „Kuća na osami 2”, „Lirika”, „Ex Ponto” i „Nemiri”.