Marko, Igor, Ivan i njihov robot

Marko, Igor i Ivan su učenici sedmog razreda. Nedavno su se vratili iz dalekog Šangaja sa Svetskog takmičenja u edukativnoj robotici. Doneli su posebnu nagradu za najbolji nastup na nadmetanju na kome je učestvovalo 15.000 učenika iz 50 zemalja. Tema je bila informaciono doba.

Srpski đaci predstavili su robota koji je imao zadatak da svojim kretanjem reši problem pohranjivanja podataka na server, reciklira elektronski otpad, kupuje posredstvom interneta, pokreće navigaciju... Kako izgleda praviti robote i preći put od ušuškanog kabineta za informatiku u OŠ „Vladislav Ribnikar” do Kine, pričali su oni, njihov drug iz sekcije Luka Babić, koji zajedno sa njima pravi robote, i mentor Đura Pađan.

Kada su bili peti razred, nastavnik Đura je njihovim razrednim starešinama rekao da su mu potrebni novi takmičari. Neki od njih su se dvoumili da li su spremni za to, ali su ipak odlučili da prepuste poslednju odluku nastavniku i usledila su nadmetanja u programiranju i kodiranju robota da izvrši zadate probleme. Onda su se prijavili na takmičenje u okviru akcije „Bitka za znanje” gde su se plasirali na Svetsko prvenstvo u edukativnoj robotici i zajedno sa svojim mentorom krenuli put Šangaja.

– Mi smo pravili robota koji je sposoban da izvrši različite zadatke, ali u vremenu kada se to od njega traži. Kada idete da se takmičite, poznati su vam svi zadaci, osim jednog koji je iznenađenje. Radi se o tome da ne znate njihove lokacije i zbog toga je ovo bilo takmičenje na kome morate da radite puno na licu mesta i da budete spremni na promene. Sreli smo se sa jednom skrivenom preprekom. Robot je trebalo da okrene bilbord na kome piše 2019, ali se tu nalazila jedna poluga sa kojom se ranije nismo sretali, to se rešava na licu mesta – kaže Marko Kolundžija, jedan od takmičara.

Osim što se radilo o svetskom takmičenju, sve je u Šangaju izgledalo, ipak, potpuno drugačije.

– Mi nismo znali da nas gledaju i ocenjuju, tu je stalno neko kao slučajno prolazio. To je bio performans – dodaje njegov drug i jedan od takmičara Ivan Antoković pojašnjavajući zašto priznanje koje su srpski đaci osvojili nosi naziv „nagrada za najbolji nastup”.

Uspeh ovih skromnih i talentovanih dečaka mnogo je veći nego što oni sami žele da priznaju – osim toga što su protekle dve godine naporno radili, oni su morali da prevale i dugačak put da bi stigli u Kinu.

– Put je bio veoma težak, trajao je više od 20 sati. Sve se dešavalo u jednoj ogromnoj hali i bilo je puno učesnika, konkurencija je bila zaista velika. Bilo je teško, ali smo uspeli da se snađemo. Imali smo tremu, kako da ne – priznaje Igor Stamenković iz odeljenja sedmo tri.

Svi uglas kažu da su bili vrlo srećni zato što su dobili priliku da svoja znanja i veštine pokažu na svetskom prvenstvu, ali i da se susretnu sa jednom dalekom zemljom kao što je Kina. Svakodnevno su naporno radili, uglavnom pre škole.

– Put je bio zanimljiv, a takmičenje interesantno. Skakali smo od sreće kada smo saznali da idemo u  Šangaj jer je to jedan sasvim drugi svet – otkriva Ivan Antoković i dodaje da rade na novim projektima.

Nastavnik informatike i mentor ovih vrednih đaka ne krije da je ponosan što će neki od njegovih učenika izabrati da mu životni poziv bude informatika, robotika ili programiranje.

– Oni su se pre dve godine uključili u sekciju robotike, a sekcija postoji četiri godine. Mi se spremamo za ovo takmičenje od trenutka kada sam počeo da im predajem informatiku i tu su stekli i iskoristili programerska znanja jer nije moguće pripremiti se za nekoliko meseci za jedno ovako veliko nadmetanje. To je rezultat višegodišnjeg rada i to zahvaljujući informatici koja je postala redovan predmet. Deca će na robotiku dolaziti mnogo spremnija, nećemo gubiti vreme oko nekih osnovnih stvari, već će biti pripremljena. Nadam se da je ovo samo početak – kaže Pađan.

Što se tajne uspeha njegovih đaka tiče, podvlači da nije strog nastavnik i da treba da se radi na ravnopravnim odnosima, učenici imaju pravo da kažu šta ih zanima.

– Program nije nešto što im namećem, đaci sami mogu da izraze to što žele da uče i ja im uvek izađem u susret. Možda je u tome tajna, sarađujemo i međusobno se uvažavamo – zaključuje nastavnik informatike. On naglašava da je Osnovna škola „Vladislav Ribnikar” ogledna zato što sve što se u njoj pokaže kao dobro počinje da se primenjuje u ostalim osmoletkama, a naročito se odnosi na inovacije kao što je nastava iz robotike, informatike i bilingvalna nastava.