Festival rusko-srpskog zanatstva

Rusko narodno stvaralaštvo pleni svojom lepotom u galeriji „Progres”. Pod ovim krovom u Knez Mihailovoj ulici održava se tradicionalni festival rusko-srpskog zanatstva. Oslikane činije od lipovog drveta krase štand Tatjane Prokušenko, a ona upućuje posetioce na „čelo” izložbenog prostora gde gospodare unikatna drvena jaja sa likovima svetitelja. Tatjana ih za ovu priliku poručuje od peterburških umetnika i svako je jedinstveno. To je, kako priča, težak rad koji traje oko dva meseca. Prepoznaje se lik Bogorodice Kazanjske, jedne od najznačajnijih ikona u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, lik Bogorodice sa Hristom i mnogi drugi svetitelji, kao i Sveta Petka, Sveti Đorđe… Svako ovo delo ima svoju duhovnu pouku, a kako ističe Tatjana, Srbi znaju da je to rad izuzetne vrednosti i zato ga rado biraju kao dar za svoju porodicu i prijatelje.

Tatjana Prokušenko

Srpska snaja Ala Đurđević preporučuje predmete od selenita.

– Ovaj kamen u sebi čuva toplinu ruku kamenorezaca sa Urala – uverava ova Ruskinja, pa pojašnjava da je selenit i čuvar porodičnog ognjišta, lične sreće i supružničke vernosti.

To je, kako kaže, simbol trezvenosti, mudrosti i smernosti, nežnosti i maštanja.

– Može da se izabere kao nakit, ali i komadić ovog kamena u džepu štiti od glavobolje i zubobolje – tvrdi Đurđevićeva, trudeći se da osmehom pokaže verodostojnost onoga što govori.

Ona ističe i važnost šungita, složenog u ćošku njenog stočića. Veli da je to u osnovi ugljenik specifične strukture, takozvani kamen života, a njegovo jedino nalazište je u Kareliji.

Zimogrožljivi su probali šubare od krzna i šalove od prirodnih materijala. Praznih ruku se nije izlazilo. Posetioci su kao suvenir iznosili makar matrjošku.

Organizatori festivala su Udruženje narodne umetnosti i zanatstva Sankt Peterburga i Lenjingradske regije NVO „Dvorana zanata”, uz podršku ambasade Rusije, Turističke organizacije Beograda i u saradnji sa Udruženjem starih umetničkih zanata.

Na prodajnoj postavci prikazana su i dela starih i umetničkih zanata i domaće radinosti iz naše zemlje.  Na ovaj način, kako poručuju izlagači, ojačava se razvoj srpsko-ruskih kulturnih veza i osećaj jedinstva.