Decembarski pešački prelazi

Poslednjih dana 2018. godine uznemirili smo lava koji drema. Zapadnim silama smo, ono oko Interpola, lupili šamar po albanskom obrazu. Kralj lavova pokazao je interes i za Balkan, a ne samo za Iran i Severnu Koreju. Doduše, samo je uzeo plajvaz i poslao novogodišnju čestitku Vučiću i Tačiju. Jedva čekamo da nam se opet javi, samo ne iz vazduha.

Francuzi se bune. Sada su i Srbi počeli da šetaju. Ali samo po krugu i to u određeno vreme. Teško ih je prebrojati, jer se stalno kreću, pa je ministar unutrašnjih poslova našao matematički način za brojanje. Bez digitrona, što će mu premijerka zameriti jer se oglušio o digitalnu eru. 

Nekad je policija prebrojavala rebra buntovnicima, a sada ih lično prebrojava, jer je čovek ministar svih građana, pa i onih što skreću sa puta na ulicu. I na ulici je opasno, ako vodi preko pruge. Više Srba pogine na pružnim prelazima i na svadbama nego u ratu.

Političke debate u Srbiji toliko su se zaoštrile da jedva čekamo ponovne prenose iz Skupštine. Dosadili nam ovi drugi rijaliti programi. Da smo ušli u zlatno doba govori i činjenica da smo se podigli za jedan stepen. Više se ne tiskamo kod Kineza, nego u „Lidlu”. Postali smo obećana zemlja. Izgleda da smo se nekom obećali, ali obećanje lidlom radovanje.

Onaj penzioner iz Bačke dobio je državu, i to na državnom  sudu, a ne u nekakvom Strazburu. Izgleda, dobiće on svoje. Još se slavi milenijumski uspeh Crvene zvezde. Ej, četvrto mesto. Zamalo pa bronza. Doduše u grupi od četvoro, ali uspehu se u zube ne gleda. Bili smo Evropa pre vremena.

A jednog dana, kad uđemo u EU, rasturićemo je kao Jugoslaviju. 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista