Na Božić zatvorenici traže oproštaj

Praznik mira, praštanja i ljubavi većina osuđenika u Srbiji proslaviće kako to običaji nalažu. Oni koji budu želeli prisustvovaće Božićnoj liturgiji u kazneno-popravnim zavodima koji u svom krugu imaju crkvu, a trpeza će biti bogatija nego ostalih dana u godini. Svečano se obeležava i Badnji dan. U većini zatvora pali se badnjak, a prostorijama se širi miris tamjana. Onima koji poste obezbeđena su posna jela.

Mnogo je osuđenika koji, iako do sada nisu išli u crkvu i ispovedali se, na Božić idu na liturgiju, koja se u nekim zavodima već tradicionalno održava.

Kako je Božić, pored ostalog i praznik praštanja, mnogo je onih koji poluglasno u razgovorima sa zatvorskim cimerima ili pripadnicima zatvorske straže kažu da bi voleli da im oni kojima su učinili nešto loše – oproste. A potom obećavaju sami sebi, često i drugima, da će se promeniti, da će od Božića započeti neki novi život. Nekada i bude tako.

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde kažu za „Politiku” da sveštenici obavljaju pojedinačne razgovore, obrede, službe, verske radionice i druge verske aktivnosti.

– Verske zajednice određuju i delegiraju svoje predstavnike koji obavljaju versku službu u ustanovama. Svi zavodi imaju određene prostore isključivo za verske aktivnosti, u skladu sa mogućnostima ustanove, prema broju pripadnika određene verske zajednice. Kako je procentualno učešće pripadnika Srpske pravoslavne crkve najveće, u svim ustanovama određeni su prostori za obavljanje verske službe. Oni su adekvatno opremljeni u saradnji sa SPC, često i uz dobrovoljni rad samih osuđenika. U mnogim ustanovama obnovljeni su i sazidani hramovi i kapele. Aktivnosti koje sprovode sveštenici SPC mnogobrojne su – od služenja liturgije, preko verskih obreda, krštenja, venčanja, do raznih predavanja i verskih radionica – kažu u upravi.

Liturgija iza zatvorskih rešetaka: Sveštenik SPC Gligorije Marković 

Verske aktivnosti svih veroispovesti, objašnjavaju nadležni, obavljaju se u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija i pravilnikom o kućnom redu ustanova. U skladu sa potrebama onih koji se nalaze na izdržavanju kazne, sveštenici dolaze bar jednom sedmično ili više puta u toku sedmice, kao što je to slučaj u Okružnom zatvoru u Beogradu.

Kada postoje zakonski uslovi za to, uprava kazneno-popravnih zavoda dozvoljava osuđenicima da praznike provedu u krugu porodice.

– S jedne strane, to je ljudski, a sa druge pomaže i socijalizaciji osuđenih, naročito onih na izdržavanju višegodišnjih kazni – objašnjavaju u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.

Za praznike je osuđenicima i pritvorenicima dozvoljeno da prime dodatni paket od porodice.

„Povečerje”, koje je po zatvorskom kućnom redu u 22 sata, 6. i 7. januara pomera se na kasnije sate. Vremenski nije određeno do koliko sati mogu da slave, već se to procenjuje na osnovu situacije u tom trenutku. Retko se, međutim, dešava da ostaju duže od jednog sata posle ponoći. U ovom „produženom terminu” dozvoljeno im je da gledaju televizijski program, a šta će pratiti zavisi isključivo od međusobnog dogovora.

Poštovanje svih veroispovesti

Svi koji su u pritvoru ili na izdržavanju kazne, kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, imaju pravo na veru i verske aktivnosti.

Islamskoj verskoj zajednici, u skladu s njenim sopstvenim pravilima i mogućnostima, obezbeđeni su verski prostori i neophodni uslovi, a posebne prostorije uređene su u KPZ u Nišu, KPZ u Valjevu, Okružnom zatvoru u Novom Pazaru, gde se i nalazi najveći broj osuđenika koji su islamske vere. Njima je omogućeno da, ako žele, ostvare pravo na ličnu svakodnevnu molitvu, kao i na zajedničku molitvu petkom.

– Osobama rimokatoličke vere omogućeni su verski obredi i pojedinačni razgovori shodno izraženim potrebama, što je slučaj i sa pripadnicima svih drugih verskih zajednica – objašnjavaju u upravi.

Kada je reč o ishrani u skladu sa verskim kalendarom, svima je omogućeno prijavljivanje na poseban režim ishrane, bilo da je reč o jednoj osobi, bilo o velikom broju osuđenika. Pripadnicima islamske zajednice omogućena je halal ishrana sertifikovanih dobavljača i uzimanje obroka prema posebnom verskom vremenu. U skladu sa pravilima pravoslavne vere omogućena je posna ishrana sredom, petkom i tokom svih obaveznih višednevnih postova za sve koji se prijave na takav režim.