Nepoznato poreklo opasnog otpada

Već duže vreme mediji nas izveštavaju o opasnom otpadu u buradima koji je prvo otkriven u selima u okolini Obrenovca, i to u količinama od više desetina tona, da bi se sada pojavila vest („Politika” 9. 1. 2019) da su u Alibunaru, Pančevu i Bavaništu otkrivene količine opasnog otpada koje idu na nekoliko stotina tona. Uglavnom se sve završava sa „istražiće se, ispitaće se...” i slično. Neki su i simbolično osuđeni zbog prikrivanja opasnog otpada. Samo jednom je objavljeno da je u nekom slučaju taj opasan otpad u stvari ksilen, toluol i benzen i da su oni koji su ga posedovali želeli da ga prerađuju. U poslednjem tekstu objavljenom u „Politici” naglašava se da je bolje da se kod nas gradi postrojenje za preradu opasnog otpada. Dakle, očekuju se nove količine, i to stalne, opasnog otpada. U protivnom, nema svrhe graditi skupo postrojenje za jednokratnu upotrebu. Svakako će to postrojenje graditi država da bi zaštitila svoje građane, ali o trošku tih istih građana.

Glavno pitanje se uopšte ne pominje: „Odakle je taj opasan otpad dospeo kod nas?” U okolini Obrenovca ima jedna fabrika koja bi imala ovakve hemikalije, ali nema logike da taj materijal bacaju kada su ga već platili, ili su možda prekinuli proizvodnju pa se oslobađaju viška. Onda je to jednokratno. U Pančevu takođe postoji jedna, možda dve fabrike koje bi mogle da imaju ove hemikalije kao nusproizvod, i to u kontinuitetu, ali je malo nerealno da za ove materijale nisu mogli da nađu kupca. Ostaje još opcija da otkriveni opasni otpad dolazi nekakvim kanalima (najpre kriminalnim) iz inostranstva i da možda nije ksilen, toluol i benzen. U svakom slučaju, mora se utvrditi šta je stvarno taj otpad i njegovo poreklo. Onaj ko ga je isporučio morao bi da plati njegovo uništavanje, svakako i da odgovara.

Poreski obveznici ove zemlje ne mogu više da plaćaju tuđe brljotine, a ni nečiju neefikasnost, bilo da je ona učinjena iz neznanja, ili iz interesa. A i onaj ko skriva pravu istinu mora da odgovara. Ti koji su zatrpavali burad, ili ih krili u tunelima ciglane, samo su radili za pare, ali za koga?

Ljubiša Spasojević,

Lučani