Непознато порекло опасног отпада

Већ дуже време медији нас извештавају о опасном отпаду у бурадима који је прво откривен у селима у околини Обреновца, и то у количинама од више десетина тона, да би се сада појавила вест („Политика” 9. 1. 2019) да су у Алибунару, Панчеву и Баваништу откривене количине опасног отпада које иду на неколико стотина тона. Углавном се све завршава са „истражиће се, испитаће се...” и слично. Неки су и симболично осуђени због прикривања опасног отпада. Само једном је објављено да је у неком случају тај опасан отпад у ствари ксилен, толуол и бензен и да су они који су га поседовали желели да га прерађују. У последњем тексту објављеном у „Политици” наглашава се да је боље да се код нас гради постројење за прераду опасног отпада. Дакле, очекују се нове количине, и то сталне, опасног отпада. У противном, нема сврхе градити скупо постројење за једнократну употребу. Свакако ће то постројење градити држава да би заштитила своје грађане, али о трошку тих истих грађана.

Главно питање се уопште не помиње: „Одакле је тај опасан отпад доспео код нас?” У околини Обреновца има једна фабрика која би имала овакве хемикалије, али нема логике да тај материјал бацају када су га већ платили, или су можда прекинули производњу па се ослобађају вишка. Онда је то једнократно. У Панчеву такође постоји једна, можда две фабрике које би могле да имају ове хемикалије као нуспроизвод, и то у континуитету, али је мало нереално да за ове материјале нису могли да нађу купца. Остаје још опција да откривени опасни отпад долази некаквим каналима (најпре криминалним) из иностранства и да можда није ксилен, толуол и бензен. У сваком случају, мора се утврдити шта је стварно тај отпад и његово порекло. Онај ко га је испоручио морао би да плати његово уништавање, свакако и да одговара.

Порески обвезници ове земље не могу више да плаћају туђе брљотине, а ни нечију неефикасност, било да је она учињена из незнања, или из интереса. А и онај ко скрива праву истину мора да одговара. Ти који су затрпавали бурад, или их крили у тунелима циглане, само су радили за паре, али за кога?

Љубиша Спасојевић,

Лучани