Metropoliten policija čuva prestonicu

Uvođenje metropoliten policije, postavljanje kamera u centru grada i povratak pozornika na ulice glavna su rešenja za povećanje stepena bezbednosti u prestonici. Istraživanje koje je nedavno sproveo Institut za političke studije – Centar za studije bezbednosti i istraživanje terorizma pokazalo je, između ostalog, da postoji potreba i za formiranjem agencije za vanredne situacije koja bi preuzela ulogu Štaba za civilnu zaštitu. Većina od ukupno 1016 anketiranih Beograđana, njihovih gostiju iz inostranstva i stručnjaka za oblast bezbednosti osećaju veću sigurnost nego ranijih godina, ali smatraju da je neophodno povećati mere bezbednosti na stadionima, sportskim objektima, kao i u javnom prevozu.

Zanimljivo je da se Beograđani osećaju bezbedno na aerodromu „Nikola Tesla”, iako su posle 11. septembra 2001. godine upravo aerodromi postali simbol za nebezbednost. Stručnjaci to objašnjavaju velikim stepenom sigurnosnih mera koje policija i aerodromska služba sprovode i ističu neophodnost uvođenja kurseva, kao vida edukacije stanovništva o tome kako se treba ponašati u kriznim situacijama. Ističu da je potrebno informisati građane o tome kako da zaštite sebe i svoju imovinu, a naglašavaju i da bi trebalo da postoje specijalizovane emisije na ovu temu.

Kao preduslov povećanja opšte bezbednosti gradske vlasti vide prenos određenih nadležnosti sa republičkog na lokalni nivo. Tako bi, prema rečima Vladimira Markovića, člana Gradskog veća zaduženog za komunalni red i bezbednost, trebalo najpre usvojiti Nacionalnu strategiju bezbednosti na osnovu koje bi se formirala metropoliten policija.

– Nezamislivo je da se republička vlast bavi požarima, saobraćajnim nezgodama, neredima na stadionima i maloletničkom delinkvencijom u školama. To bi trebalo da bude u nadležnosti metropoliten policije koja bi pripadala Gradu. Trenutno imamo veliki stepen centralizacije policije, što je nedopustivo. Zbog toga i većina građana nema poverenja u ovu instituciju, a da bi se povećala bezbednost svakog pojedinca potrebno je stvoriti partnerski odnos između građanina i policajca – objašnjava Marković i dodaje da bi trebalo razmotriti i povratak pozornika u one ulice koje neće biti obuhvaćene sistemom video nadzora.

Navodeći primer Beča gde su u centru grada postavljene kamere, on ističe da to ne bi ugrozilo privatnost građana.

– Niko ko ne pravi incidente i ne bavi se kriminalom ne treba da strahuje od uvođenja kamera. Video nadzor će samo povećati sigurnost građana i on mora biti uveden – kategoričan je Marković.

Kao jedan od metoda za povećanje bezbednosti gradski čelnici vide i u formiranju Saveta za bezbednost, ali i u pooštravanju kazni za prestupnike.

– Najvažnija je ipak prevencija. Švedska bi mogla da nam posluži kao dobar primer jer je u toj zemlji zabranjeno emitovanje filmova koji podstiču nasilje, a nije dozvoljeno ni prodavati igračke u vidu mačeva, noževa ili bilo čega što vodi ka nasilnom ponašanju. Zbog toga je neophodno informisati građane koji još brkaju ljudsku i nacionalnu bezbednost. Važno je da shvate da bezbednost ne znači samo uniforma, već čitav niz mera, počevši od ulaska u autobus, zaštite od džeparenja, pa do sigurnosti dece u vrtićima – zaključuje Marković.

Nastupajuće takmičenje za pesmu Evrovizije pokazaće da li je Beograd bezbedan grad, kakvim ga je okarakterisala većina stranaca koja je učestvovala u istraživanju Instituta za političke studije. Oni smatraju da je bezbednost na odgovarajućem nivou, ali ističu da na ulicama ima previše policije dok, s druge strane, Beograđani smatraju da je ima premalo. Gosti iz inostranstva mišljenja su da su samo Beč, Berlin, Pariz i Stokholm bezbedniji od glavnog grada Srbije, dok je nivo bezbednosti u našoj prestonici jednak onom u Sofiji, Ljubljani Bukureštu i Rimu.