Метрополитен полиција чува престоницу

Увођење метрополитен полиције, постављање камера у центру града и повратак позорника на улице главна су решења за повећање степена безбедности у престоници. Истраживање које је недавно спровео Институт за политичке студије – Центар за студије безбедности и истраживање тероризма показало је, између осталог, да постоји потреба и за формирањем агенције за ванредне ситуације која би преузела улогу Штаба за цивилну заштиту. Већина од укупно 1016 анкетираних Београђана, њихових гостију из иностранства и стручњака за област безбедности осећају већу сигурност него ранијих година, али сматрају да је неопходно повећати мере безбедности на стадионима, спортским објектима, као и у јавном превозу.

Занимљиво је да се Београђани осећају безбедно на аеродрому „Никола Тесла”, иако су после 11. септембра 2001. године управо аеродроми постали симбол за небезбедност. Стручњаци то објашњавају великим степеном сигурносних мера које полиција и аеродромска служба спроводе и истичу неопходност увођења курсева, као вида едукације становништва о томе како се треба понашати у кризним ситуацијама. Истичу да је потребно информисати грађане о томе како да заштите себе и своју имовину, а наглашавају и да би требало да постоје специјализоване емисије на ову тему.

Као предуслов повећања опште безбедности градске власти виде пренос одређених надлежности са републичког на локални ниво. Тако би, према речима Владимира Марковића, члана Градског већа задуженог за комунални ред и безбедност, требало најпре усвојити Националну стратегију безбедности на основу које би се формирала метрополитен полиција.

– Незамисливо је да се републичка власт бави пожарима, саобраћајним незгодама, нередима на стадионима и малолетничком делинквенцијом у школама. То би требало да буде у надлежности метрополитен полиције која би припадала Граду. Тренутно имамо велики степен централизације полиције, што је недопустиво. Због тога и већина грађана нема поверења у ову институцију, а да би се повећала безбедност сваког појединца потребно је створити партнерски однос између грађанина и полицајца – објашњава Марковић и додаје да би требало размотрити и повратак позорника у оне улице које неће бити обухваћене системом видео надзора.

Наводећи пример Беча где су у центру града постављене камере, он истиче да то не би угрозило приватност грађана.

– Нико ко не прави инциденте и не бави се криминалом не треба да страхује од увођења камера. Видео надзор ће само повећати сигурност грађана и он мора бити уведен – категоричан је Марковић.

Као један од метода за повећање безбедности градски челници виде и у формирању Савета за безбедност, али и у пооштравању казни за преступнике.

– Најважнија је ипак превенција. Шведска би могла да нам послужи као добар пример јер је у тој земљи забрањено емитовање филмова који подстичу насиље, а није дозвољено ни продавати играчке у виду мачева, ножева или било чега што води ка насилном понашању. Због тога је неопходно информисати грађане који још бркају људску и националну безбедност. Важно је да схвате да безбедност не значи само униформа, већ читав низ мера, почевши од уласка у аутобус, заштите од џепарења, па до сигурности деце у вртићима – закључује Марковић.

Наступајуће такмичење за песму Евровизије показаће да ли је Београд безбедан град, каквим га је окарактерисала већина странаца која је учествовала у истраживању Института за политичке студије. Они сматрају да је безбедност на одговарајућем нивоу, али истичу да на улицама има превише полиције док, с друге стране, Београђани сматрају да је има премало. Гости из иностранства мишљења су да су само Беч, Берлин, Париз и Стокхолм безбеднији од главног града Србије, док је ниво безбедности у нашој престоници једнак оном у Софији, Љубљани Букурешту и Риму.