Švedska dobila vladu levog centra

Poslanici švedskog parlamenta izabrali su juče manjinsku vladu levog centra premijera Stefana Levena i time okončali četvoromesečnu postizbornu krizu, nezabeleženu u istoriji ove skandinavske države. Za povratak lidera socijaldemokrata, koji je na vlasti od 2014. godine, na funkciju premijera, glasalo je 153 poslanika, 115 je bilo protiv, a 77 uzdržano.

Levenu su podršku pružile njegova Socijaldemokratska radnička partija i Zeleni, protiv njega je glasao blok stranaka desnog centra, dok su se tri manje stranke uzdržale. Da bi vlada bila izabrana, dovoljno je da na glasanju u Rakstagu izbegne većinu glasova „protiv”. Uzdržani glasovi indirektno znače podršku novoj izvršnoj vlasti.

Izlaz iz četvoromesečnog ćorsokaka u formiranju nove koalicione vlade nađen je pre tri dana, kada je mala levičarska partija saopštila da neće glasati protiv Levena. Lider Leve partije Jonas Sjestet je poručio da bi alternativa bila formiranje vlade desnog centra uz podršku Švedskih demokrata, stranke s neonacističkim korenima.

Razlog za odugovlačenje u formiranju vlade leži u činjenici da izbori održani 9. septembra prošle godine nisu doneli jasnog pobednika, što je dovelo do političkog zastoja u čijem su središtu bila dva glavna politička saveza: blok levog centra, koji vode Levenove socijaldemokrate, i desnog centra, na čijem je čelu Ulf Kristenson, šef Umerene stranke.

Leven, koji je posle izbora obavljao dužnost tehničkog premijera, uspeo je da postigne dogovor sa Strankom centra, Liberalima i Zelenima, ujedinivši snage desnog i levog centra kako bi sprečio krajnje desničare, Švedske demokrate, koji su posle izbora postali treća politička snaga, da odlučuju u politici zemlje.

Novi stari premijer Švedske, bivši zavarivač i sindikalni vođa, obavezao se u sporazumu da će smanjiti poreze i deregulisati tržište rada i tržišta nekretnina, što je, kako se ocenjuje, zaokret udesno koji bi mogao udaljiti brojne tradicionalne pristalice socijaldemokrata.

U novoj vladi sedeće samo Socijaldemokrate i Zeleni, dok će Centristi i Liberali sarađivati sa Levenom na osnovu četvorostranačkog dogovora. U ovom dokumentu od 16 strana svaka od četiri stranke je morala da se odrekne nekih od svojih zahteva da bi sporazum mogao biti sklopljen.

Po ovom dogovoru, predviđa se produženje važenja privremenog zakona o migrantima za još dve godine, ponovno uvođenje dodatnog poreza na avionske letove, koji je bio isključen iz budžeta prošle jeseni. Koalicioni sporazum predviđa i uvođenje testova jezika za sve one koji konkurišu za švedsko državljanstvo.

Iz ovog četvorostranačkog koalicionog „dila” je isključena Stranka levice. Ali, njen lider Jonas Sjestet, iako sebe naziva „levičarskom opozicijom”, potvrđuje da je postigao dogovor s premijerom da u naredne četiri godine ipak ima uticaja na politiku vlade, ali ne i u oblastima u kojima su Socijaldemokrate, Zeleni, Liberali i Stranka centra postigli dogovor.

Stranke desnog centra, umerenjaci i Hrišćanske demokrate, veoma su sumnjičave prema ulozi Levice, nekadašnjih komunista, u novom rasporedu vladajućih snaga. Ulf Kristenson, vođa Umerene stranke, koji prošle jeseni nije uspeo da napravi stranku desnog centra,  nazvao je Levenov savez „apsurdnom vladajućom formacijom”. Liderka Hrišćanskih demokrata Eba Buš Tor je još kritičnija. Ona je poručila da je četvoropartitni vladajući dogovor „bezbožni savez”.