Шведска добила владу левог центра

Посланици шведског парламента изабрали су јуче мањинску владу левог центра премијера Стефана Левена и тиме окончали четворомесечну постизборну кризу, незабележену у историји ове скандинавске државе. За повратак лидера социјалдемократа, који је на власти од 2014. године, на функцију премијера, гласало је 153 посланика, 115 је било против, а 77 уздржано.

Левену су подршку пружиле његова Социјалдемократска радничка партија и Зелени, против њега је гласао блок странака десног центра, док су се три мање странке уздржале. Да би влада била изабрана, довољно је да на гласању у Ракстагу избегне већину гласова „против”. Уздржани гласови индиректно значе подршку новој извршној власти.

Излаз из четворомесечног ћорсокака у формирању нове коалиционе владе нађен је пре три дана, када је мала левичарска партија саопштила да неће гласати против Левена. Лидер Леве партије Јонас Сјестет је поручио да би алтернатива била формирање владе десног центра уз подршку Шведских демократа, странке с неонацистичким коренима.

Разлог за одуговлачење у формирању владе лежи у чињеници да избори одржани 9. септембра прошле године нису донели јасног победника, што је довело до политичког застоја у чијем су средишту била два главна политичка савеза: блок левог центра, који воде Левенове социјалдемократе, и десног центра, на чијем је челу Улф Кристенсон, шеф Умерене странке.

Левен, који је после избора обављао дужност техничког премијера, успео је да постигне договор са Странком центра, Либералима и Зеленима, ујединивши снаге десног и левог центра како би спречио крајње десничаре, Шведске демократе, који су после избора постали трећа политичка снага, да одлучују у политици земље.

Нови стари премијер Шведске, бивши заваривач и синдикални вођа, обавезао се у споразуму да ће смањити порезе и дерегулисати тржиште рада и тржишта некретнина, што је, како се оцењује, заокрет удесно који би могао удаљити бројне традиционалне присталице социјалдемократа.

У новој влади седеће само Социјалдемократе и Зелени, док ће Центристи и Либерали сарађивати са Левеном на основу четвоространачког договора. У овом документу од 16 страна свака од четири странке је морала да се одрекне неких од својих захтева да би споразум могао бити склопљен.

По овом договору, предвиђа се продужење важења привременог закона о мигрантима за још две године, поновно увођење додатног пореза на авионске летове, који је био искључен из буџета прошле јесени. Коалициони споразум предвиђа и увођење тестова језика за све оне који конкуришу за шведско држављанство.

Из овог четвоространачког коалиционог „дила” је искључена Странка левице. Али, њен лидер Јонас Сјестет, иако себе назива „левичарском опозицијом”, потврђује да је постигао договор с премијером да у наредне четири године ипак има утицаја на политику владе, али не и у областима у којима су Социјалдемократе, Зелени, Либерали и Странка центра постигли договор.

Странке десног центра, умерењаци и Хришћанске демократе, веома су сумњичаве према улози Левице, некадашњих комуниста, у новом распореду владајућих снага. Улф Кристенсон, вођа Умерене странке, који прошле јесени није успео да направи странку десног центра,  назвао је Левенов савез „апсурдном владајућом формацијом”. Лидерка Хришћанских демократа Еба Буш Тор је још критичнија. Она је поручила да је четворопартитни владајући договор „безбожни савез”.