Spomenici voždovačkih junaka umesto „Borbe” i „Obnove”

U Beogradu postoji 627 spomenika i obeležja posvećenih Narodnooslobodilačkoj borbi, a stanje mnogih od njih nije baš sjajno. Pojedini tavore na zapuštenim mestima, neke su oštetile kiše i vetrovi, a ima i onih koji su prethodnih decenija završili na otpadu sekundarnih sirovina.

Pojedini spomenici herojima borbe od 1941. do 1945. godine izmešteni su sa mesta gde su stajali godinama. Nisu, srećom, završili u podrumima ili kotlarnicama. Dobili su mesta gde ljudi mogu da ih vide. Tako je bilo u Surčinu, gde je pre nekoliko godina sa ulaza u Opštinu sklonjen Spomenik borcu i premešten na uređeni prostor preko puta ovog zdanja.

Ovih dana pojavila se još jedna ideja premeštanja obeležja posvećenog NOR-u i to na Voždovcu. Spomenici „Borba” i „Obnova” ispred ulaza u zgradu ove opštine možda bi mogli da dobiju novo prebivalište, a njihovo „mesto stanovanja” trebalo bi da zauzmu junaci iz drugih oslobodilačkih ratova.

Na sajtu ove opštine, pre oko dva meseca, postavljena je anketa sa pitanjem: „Da li ste za to da se na ulazu u zgradu opštine Voždovac postave novi spomenici Vasi Čarapiću, voždu Karađorđu, vojvodi Stepi i Milunki Savić?”

Do sada je na ovo pitanje odgovor dalo 28.789 sugrađana.

– Smatram da je Voždovac veliki rasadnik srpskih patriota, ali ne samo od 1945. godine, već od hiljadu osamsto i neke. Na Voždovcu je rođen Stepa Stepanović, njegova kuća je u Kumodražu. Heroina Milunka Savić rođena je i živela na Voždovcu, kao i Vasa Čarapić. Mnogi zaboravljaju da samo ime opštine potiče od vožda Karađorđa. A mi na Voždovcu nemamo nijedan spomenik podignut u njegovu čast. Zbog toga smo hteli da se na neki način odužimo istorijskim ličnostima koje su znamenite za našu opštinu i da ih postavimo ispred naše zgrade. Imamo dovoljno prostora da one koji su postavili spomenik posle 1945. godine poštujemo i da taj spomenik premestimo ispred Opštine. To znači da spomenik koji se trenutno nalazi na ulazu u zgradu nećemo baciti, već smo planirali da ga stavimo u jedan lep amfiteatar ispred Opštine – kaže Aleksandar Savić, predsednik Voždovca.

On ističe da ova odluka zavisi od sugrađana koji će celu ovu godinu imati šansu da učestvuju u anketi i daju svoj glas.

– Do sada je glasalo oko 30.000 žitelja i, prema procenama, 69 odsto njih je za ovu ideju, dok je 31 protiv. U slučaju da ovakav odnos ostane do kraja godine, mi bismo predali zahtev gradu da nam se dozvoli da se uradi projekat, osnuje stručna komisija i da se objavi tender za izradu spomenika Karađorđu, Vasi Čarapiću, Milunki Savić i Stepi Stepanoviću – priča Savić.

Zamerke onih kojima se ova ideja ne dopada različite su. Jedni smatraju da je to revidiranje antifašističke borbe, uspomene na partizanski pokret, bespotrebno menjanje nečega što je postojalo više od pola veka. Drugi da je ovo trošenje novca na projekte koji nisu preko potrebni.

– Istorija ne potiče ni od partizana ni od četnika. Nismo imali nameru da bilo koga uvredimo ovom idejom. Ono što je jasno jeste da su Karađorđe, Čarapić, Milunka i Stepa bili patriote i hteli smo da im se dostojno odužimo. Postojeće spomenike postavićemo na adekvatno mesto, desetak metara od ulaza gde ćemo urediti parkić. Hoćemo da ljudi kada dođu ovde vide obeležje Karađorđu, Čarapiću, Milunki i Stepi, partizanima, a možda i neki drugim ljudima. Ne znam da li je ideja dobra. O tome će konačan sud dati sugrađani. Ako se pozitivno odrede, moramo dobiti saglasnost grada, a posao bi posle tendera bio poveren umetnicima. Novac ćemo pokušati da obezbedimo pomoću donatora – kaže Savić i napominje da je prethodnih godina na Voždovcu izgrađeno šest isturenih odeljenja domova zdravlja, četiri sportske sale, 100 kilometara nekategorisanih puteva, 95 kilometara vodovodne mreže, obnovljene su škole...

Pomeranje spomenika podignutih u čast boraca stradalih u narodnooslobodilačkom ratu možda najviše dotiče one koji su od 1941. do 1945. učestvovali u ovoj borbi. Među njima su sada mnogi članovi SUBNOR-a Beograda, najveće gradske organizacije boraca na Balkanu koja ima 17.000 članova, a oko 2.500 njih bili su učesnici NOR-a.

– Po našem statutu mi negujemo tradicije NOR-a i oslobodilačkih ratova. To govorim da bi se znalo da mi i te kako uvažavamo sve naše borbe u oslobodilačkim ratovima. Istovremeno, teško nam pada to uklanjanje, skrnavljenje, neodgovoran odnos  lokalne samouprave prema spomenicima iz NOR-a. To je uzelo maha i mislim da nema smisla. Svaka lokalna samouprava u budžetu ima određena sredstva za održavanje spomenika, ne samo onih iz NOR-a. Nemamo ništa protiv da se obeležja podižu slavnim ljudima, posebno kada je reč o junacima kakvi su Karađorđe, Stepa, Čarapić, Milunka. Ali voleli bismo da se uvaži mišljenje ovih 2.500 sedih glava koje su oslobađale Beograd i ovih 17.000 članova i ako se već uklanjaju ti spomenici, bar da budu premešteni na mesto koje je dostojno onih koji su dali živote za ovu zemlju – ističe pukovnik Bora Ercegovac, predsednik SUBNOR-a Beograda. Navodi situaciju koja se dogodila u Surčinu.

– Tada smo se dogovorili sa predsednikom opštine da se Spomenik borcu premesti preko puta opštinskog zdanja i da se zna tačno kada će se to uraditi. Nismo hteli da se spomenik skloni, da se odbaci negde u stranu i da mu se ne zna trag ili da se postavi na neko mesto gde ga niko živ neće videti. Sad je na tom mestu spomenik ratnicima palim u srpskim oslobodilačkim ratovima i ovaj Spomenik palom borcu. A taj parkić u kome se nalaze ukras je Surčina. Nadam se da ćemo tako da se dogovorimo kada bude trebalo i sa predsednikom opštine Voždovac – kaže Ercegovac.

Ideju da biste svojih heroja Milivoja Miće Stojkovića, Miroslava Jovanovića Cerovca i Ljubivoja Gajića pomere sa postamenata ispred Opštine skoro su realizovali Gročani. U toku ove godine biste heroja trebalo bi da budu prenete u park gde je smešten spomenik Iliji Garašaninu.

– Odluku da pomerimo biste sa letnje pozornice doneli smo na skupštinskoj sednici prošle godine. Saglasnost smo dobili i od Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja. Na ovaj korak smo se odlučili zbog brojnih prigovora sugrađana. Naime, u vreme održavanja različitih manifestacija dešavalo se da se biste prekrivaju platnom, što je bilo neprimereno i zbog čega su se ljudi s pravom bunili. Izgledalo je kao da te heroje stavljamo u treći plan. Zbog toga smo odlučili da ih premestimo u park gde je i naš čuveni Gročanin i tvorac Načertanija Ilija Garašanin – kaže Dragoljub Simonović, predsednik opštine Grocka.

Biste Milivoja Miće Stojkovića, Miroslava Jovanovića Cerovca i Ljubivoja Gajića donesene su različitih lokacija na mesto ispred Opštine osamdesetih godina prošlog veka. Osim njih, mesto će promeniti i Spomenik palim borcima u NOR-u u Vrčinu. I on će sa postojeće lokacije kod dečjeg igrališta biti premešten na uređenu zelenu površinu u Vrčinu.