Споменици вождовачких јунака уместо „Борбе” и „Обнове”

У Београду постоји 627 споменика и обележја посвећених Народноослободилачкој борби, а стање многих од њих није баш сјајно. Поједини таворе на запуштеним местима, неке су оштетиле кише и ветрови, а има и оних који су претходних деценија завршили на отпаду секундарних сировина.

Поједини споменици херојима борбе од 1941. до 1945. године измештени су са места где су стајали годинама. Нису, срећом, завршили у подрумима или котларницама. Добили су места где људи могу да их виде. Тако је било у Сурчину, где је пре неколико година са улаза у Општину склоњен Споменик борцу и премештен на уређени простор преко пута овог здања.

Ових дана појавила се још једна идеја премештања обележја посвећеног НОР-у и то на Вождовцу. Споменици „Борба” и „Обнова” испред улаза у зграду ове општине можда би могли да добију ново пребивалиште, а њихово „место становања” требало би да заузму јунаци из других ослободилачких ратова.

На сајту ове општине, пре око два месеца, постављена је анкета са питањем: „Да ли сте за то да се на улазу у зграду општине Вождовац поставе нови споменици Васи Чарапићу, вожду Карађорђу, војводи Степи и Милунки Савић?”

До сада је на ово питање одговор дало 28.789 суграђана.

– Сматрам да је Вождовац велики расадник српских патриота, али не само од 1945. године, већ од хиљаду осамсто и неке. На Вождовцу је рођен Степа Степановић, његова кућа је у Кумодражу. Хероина Милунка Савић рођена је и живела на Вождовцу, као и Васа Чарапић. Многи заборављају да само име општине потиче од вожда Карађорђа. А ми на Вождовцу немамо ниједан споменик подигнут у његову част. Због тога смо хтели да се на неки начин одужимо историјским личностима које су знамените за нашу општину и да их поставимо испред наше зграде. Имамо довољно простора да оне који су поставили споменик после 1945. године поштујемо и да тај споменик преместимо испред Општине. То значи да споменик који се тренутно налази на улазу у зграду нећемо бацити, већ смо планирали да га ставимо у један леп амфитеатар испред Општине – каже Александар Савић, председник Вождовца.

Он истиче да ова одлука зависи од суграђана који ће целу ову годину имати шансу да учествују у анкети и дају свој глас.

– До сада је гласало око 30.000 житеља и, према проценама, 69 одсто њих је за ову идеју, док је 31 против. У случају да овакав однос остане до краја године, ми бисмо предали захтев граду да нам се дозволи да се уради пројекат, оснује стручна комисија и да се објави тендер за израду споменика Карађорђу, Васи Чарапићу, Милунки Савић и Степи Степановићу – прича Савић.

Замерке оних којима се ова идеја не допада различите су. Једни сматрају да је то ревидирање антифашистичке борбе, успомене на партизански покрет, беспотребно мењање нечега што је постојало више од пола века. Други да је ово трошење новца на пројекте који нису преко потребни.

– Историја не потиче ни од партизана ни од четника. Нисмо имали намеру да било кога увредимо овом идејом. Оно што је јасно јесте да су Карађорђе, Чарапић, Милунка и Степа били патриоте и хтели смо да им се достојно одужимо. Постојеће споменике поставићемо на адекватно место, десетак метара од улаза где ћемо уредити паркић. Хоћемо да људи када дођу овде виде обележје Карађорђу, Чарапићу, Милунки и Степи, партизанима, а можда и неки другим људима. Не знам да ли је идеја добра. О томе ће коначан суд дати суграђани. Ако се позитивно одреде, морамо добити сагласност града, а посао би после тендера био поверен уметницима. Новац ћемо покушати да обезбедимо помоћу донатора – каже Савић и напомиње да је претходних година на Вождовцу изграђено шест истурених одељења домова здравља, четири спортске сале, 100 километара некатегорисаних путева, 95 километара водоводне мреже, обновљене су школе...

Померање споменика подигнутих у част бораца страдалих у народноослободилачком рату можда највише дотиче оне који су од 1941. до 1945. учествовали у овој борби. Међу њима су сада многи чланови СУБНОР-а Београда, највеће градске организације бораца на Балкану која има 17.000 чланова, а око 2.500 њих били су учесници НОР-а.

– По нашем статуту ми негујемо традиције НОР-а и ослободилачких ратова. То говорим да би се знало да ми и те како уважавамо све наше борбе у ослободилачким ратовима. Истовремено, тешко нам пада то уклањање, скрнављење, неодговоран однос  локалне самоуправе према споменицима из НОР-а. То је узело маха и мислим да нема смисла. Свака локална самоуправа у буџету има одређена средства за одржавање споменика, не само оних из НОР-а. Немамо ништа против да се обележја подижу славним људима, посебно када је реч о јунацима какви су Карађорђе, Степа, Чарапић, Милунка. Али волели бисмо да се уважи мишљење ових 2.500 седих глава које су ослобађале Београд и ових 17.000 чланова и ако се већ уклањају ти споменици, бар да буду премештени на место које је достојно оних који су дали животе за ову земљу – истиче пуковник Бора Ерцеговац, председник СУБНОР-а Београда. Наводи ситуацију која се догодила у Сурчину.

– Тада смо се договорили са председником општине да се Споменик борцу премести преко пута општинског здања и да се зна тачно када ће се то урадити. Нисмо хтели да се споменик склони, да се одбаци негде у страну и да му се не зна траг или да се постави на неко место где га нико жив неће видети. Сад је на том месту споменик ратницима палим у српским ослободилачким ратовима и овај Споменик палом борцу. А тај паркић у коме се налазе украс је Сурчина. Надам се да ћемо тако да се договоримо када буде требало и са председником општине Вождовац – каже Ерцеговац.

Идеју да бисте својих хероја Миливоја Миће Стојковића, Мирослава Јовановића Церовца и Љубивоја Гајића помере са постамената испред Општине скоро су реализовали Грочани. У току ове године бисте хероја требало би да буду пренете у парк где је смештен споменик Илији Гарашанину.

– Одлуку да померимо бисте са летње позорнице донели смо на скупштинској седници прошле године. Сагласност смо добили и од Министарства за рад, борачка и социјална питања. На овај корак смо се одлучили због бројних приговора суграђана. Наиме, у време одржавања различитих манифестација дешавало се да се бисте прекривају платном, што је било непримерено и због чега су се људи с правом бунили. Изгледало је као да те хероје стављамо у трећи план. Због тога смо одлучили да их преместимо у парк где је и наш чувени Грочанин и творац Начертанија Илија Гарашанин – каже Драгољуб Симоновић, председник општине Гроцка.

Бисте Миливоја Миће Стојковића, Мирослава Јовановића Церовца и Љубивоја Гајића донесене су различитих локација на место испред Општине осамдесетих година прошлог века. Осим њих, место ће променити и Споменик палим борцима у НОР-у у Врчину. И он ће са постојеће локације код дечјег игралишта бити премештен на уређену зелену површину у Врчину.