Pobrkani lončići

Nisu potrebni respektabilno znanje, zavidno iskustvo, ni staračka mudrost kako bi se prihvatila rukovodna misao da je kvalitetan i efikasan zdravstveni sistem, usmeren pre svega na prevenciju, preduslov za plodotvorno dejstvovanje svih ostalih sistema društva. Nema prosperitetnog društva sa niskom stopom reprodukcije i bolesnim stanovništvom. Zato se pridružujem sveprisutnim pohvalama novinara i građana, sa ili bez osiguranja, za akciju besplatnih preventivnih pregleda koje organizuje Ministarstvo zdravlja. I samo Ministarstvo zdravlja, na svom zvaničnom sajtu, zahvalilo je mnogobrojnim građanima koji su bili na pregledu „na iskazanoj podršci i strpljenju”.

Međutim, višedecenijsko stručno iskustvo i moralna odgovornost prema svom pozivu obavezuju me da ukažem na podložnost opovrgavanju ove akcije, jer je sagledavam samo kao iznuđeno i parcijalno rešenje sa ograničenim trajanjem i dometom. Naime, u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti RS (član 88, tačke 1, 2, 4, 5 i 7) nedvosmisleno je istaknuto da je preventivna zdravstvena zaštita (sprečavanje i rano otkrivanje bolesti) krucijalna zdravstvena delatnost na primarnom nivou. I to je, moram priznati, odlično rešenje, jer jedino izabrani lekar, edukovan, kompetentan i motivisan, može kvalitetno i efikasno da iznese i apsolvira ova zahtevne zadatke. Pretpostavljam da Ministarstvo zdravlja nije bilo zadovoljno tekućim rezultatima, te je preuzelo organizaciju preventivnih pregleda. Ostaje nejasno koji su to problemi koji umanjuju, sprečavaju ili onemogućuju efikasniji rad na primarnom nivou: loša organizacija, nedovoljan broj lekara, opterećenost lekara administracijom, ponižavajući materijalni položaj zdravstvenih radnika, dugotrajno čekanje na dijagnostičke procedure, nedostatak testova, nedovoljna edukacija lekara iz preventivnih grana medicine itd.

Ostaju nejasni i neki drugi aspekti ovih besplatnih preventivnih pregleda. Na primer, zašto su u preventivne preglede uključene i zdravstvene organizacije tercijarnog nivoa, kojima, inače, zakon to i ne dozvoljava, jer one obavljaju samo visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost (članovi 115-118). Takođe je nejasno koji su to građani bez zdravstvenog osiguranja, i koliko ih ima, kada zakon ustanovljava načelo sveobuhvatnosti i egaliteta zdravstvene zaštite, odnosno uključivanje svih građana Republike u sistem zdravstvene zaštite (član 21). Deplasirano je govoriti o besplatnim pregledima kada rad zdravstvenih radnika van redovnog radnog vremena košta, kada reagensi i testovi imaju svoju cenu, kada rendgenski i ehotomografski pregledi donose materijalne troškove itd. Ostaje nepoznato koliki su troškovi pregleda 235.000 građana, ko je snosio te troškove i sa kojih pozicija. I ono što je najbitnije, posle 12 akcija nama nije poznata sveobuhvatna analiza dometa i rezultata preventivnih pregleda. Na primer, bilo bi interesantno znati procentualnu zastupljenost građana koji su prvi put bili na preventivnom pregledu, a koliko je bilo onih koji su već višestruko koristili to pravo kod izabranog lekara.

Jedno je potpuno jasno – najkvalitetniji, najefikasniji i najjeftiniji preventivni pregledi vezani su isključivo za primarnu zdravstvenu zaštitu, kroz svakodnevni rad lekara (npr. tokom radnog vremena 10-15 odsto svih pregleda trebalo bi da budu preventivni). Za ovakav rad, sistemski i iskustveno ustrojen, treba obezbediti sve neophodne preduslove: organizacione, kadrovske, stručne i materijalne.

U isto vreme, zabrinjavaju činjenice koje je saopštila dr Žofija Pustai, šefica kancelarije SZO u Srbiji („Politika”, 23. decembra 2018. godine): „Tokom protekle decenije... ukupni rashodi za prevenciju i javnozdravstvene usluge rasli su sporijim tempom od onih u oblasti zdravstva, što je dovelo do procentualnog pada izdvajanja za prevenciju”. Takođe, za brigu je i podatak da su „lični izdaci za zdravstvene usluge (direktno plaćanje građana za usluge zdravstvene zaštite) iznosili 41 odsto tokom 2016. godine”. Naravno, posle ovolike lične potrošnje za dijagnostiku i lečenje, građanima ostaje malo novca za preventivne preglede, ali zato državi donosi značajnu uštedu. Ili, kako je koleginica iz SZO istakla i odlično poentirala: „Pristupačna i dostupna zdravstvena zaštita vodi ka unapređenju zdravlja i sprečavanju bolesti. A na kraju doprinosi socijalnim i ekonomskim koristima za pojedince i društvo u celini”. O ovome je govoreno i pisano više puta tokom poslednje dve decenije, ali „gluvi telefoni” su jedna od bitnih sociokulturoloških karakteristika ovog podneblja.

Svi ovi problemi u zdravstvenom sistemu Srbije zahtevaju hitno usvajanje i primenu nove zdravstvene politike.¶

Profesor Medicinskog fakulteta

u Beogradu u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista