Upis prvaka u željenu školu do 1. februara

Iako upis prvaka za školsku 2019/2020. godinu zvanično počinje 1. aprila, svi roditelji budućih đaka prvaka u Srbiji koji žele da im dete pohađa školu koja se ne nalazi na teritoriji njihovog prebivališta imaju rok do 1. februara da izaberu školu. Kako u razgovoru za naš list ističu predstavnici Ministarstva prosvete, prijava se podnosi školi u koju roditelj želi da upiše dete. Posle ovog roka đaci mogu da se upišu samo u školu kojoj teritorijalno pripadaju po adresi stanovanja. Škola ima rok do 30. aprila da obavesti roditelje da li je prihvaćen njihov zahtev da upišu dete u školu kojoj ono teritorijalno ne pripada.

Nadležni apeluju na roditelje da poštuju rokove, jer pojedine škole ne mogu da prihvate svu zainteresovanu decu – bilo zbog toga što nemaju dovoljno učionica ili zato što se u razred može upisati optimalan broj učenika. Mada Ministarstvo nema evidenciju o broju podnetih roditeljskih prijava, u svakom gradu postoje takozvane popularne škole u koje veliki broj mama i tata žele da upišu svoje dete.

Osim toga, nekim roditeljima je zgodnije da dete pohađa školu koja se nalazi u blizini njihovog radnog mesta ili u kraju u kome žive baka i deka koji su voljni da vode računa o detetu dok su roditelji na poslu.

Iako niko ne dovodi u sumnju roditeljsku želju da njihovo dete bude upisano u „najbolju” školu, možda neku manje popunjenu ili tamo gde žive baka i deka koji će unuke, posebno u mlađem uzrastu, prihvatati posle časova i voditi kući dok roditelji rade, psiholozi skreću pažnju da izmeštanje deteta iz kraja u kojem živi nije uvek dobra ideja.

– Polazak u školu stresan je za svako dete, a ovaj stres dodatno intenzivira činjenica da se dete izmešta iz kraja u kojem živi i u kojem mu se nalazi društvo i premešta u  novu i njemu nepoznatu sredinu. Na taj način se remeti prirodna socijalizacija, jer je dete u uzrastu od šest-sedam godina već steklo svoje društvo u komšiluku. Uz to, veliki broj dece u obdaništu pohađa pripremni predškolski program i ta deca često bivaju upisana u istu školu kao neka vrsta „mini razreda” – objašnjava psiholog Ana Vlajković.

Osim što se prebacivanjem u novu sredinu remeti proces socijalizacije, ranijim buđenjem deteta i kasnijim vraćanjem kući remeti se i prirodni bioritam đaka prvaka. Detetu se „krade” jedan sat dragocenog jutarnjeg sna i ono najčešće ostaje u produženom boravku u kojem čeka roditelje.

– Škola je tako „skrojena” da odgovara biološkom časovniku deteta, a ne radnom vremenu roditelja. Dete koje čeka roditelje da dođu po njega u školi provodi više od osam sati, a nakon nastave neretko se vozi na još neku vanškolsku aktivnost i kući vraća u večernjim satima. Osim što je uskraćeno za odmor i igru, koja je najvažnija sporedna stvar u životu deteta nižeg školskog uzrasta, ono je uskraćeno i za druženje sa drugarima iz kraja. Rezultat cele te „akcije” jeste da je dete tužno što se odvaja od drugara, umorno i neispavano zbog ranijeg buđenja i često zbunjeno zbog adaptacije na novu sredinu. Socijalni odnosi sa drugarima iz kraja vremenom se proređuju ili svode na druženja vikendom, a prijateljstva prekidaju ili slabe. Zbog toga mnoga deca neretko reaguju regresijom, odnosno spuštanjem na ranije stupnjeve razvoja – zaključuje naša sagovornica.