Od vešala u načelstvu do lepinja s kajmakom

Čačak – Na Gradskom trgu postavljena je izložba Međuopštinskog istorijskog arhiva „Čačani u Velikom ratu” i na 30 foreksa je prikazano 185 dokumenata i fotografija iz razdoblja 1914–1934, od okupiranog grada do solunskog ratišta, Tunisa, Ženeve,  Francuske, logora... Pored spisa i slika iz arhivskog depoa, prikazana su i dokumenta iz porodičnih zbirki Vučetić i Cvijović.

Istoričari arhiva po značaju posebno izdvajaju fotografiju Riste Šukovića, vojnog sveštenika, koja je snimljena u dvorištu zgrade Starog načelstva, gde imam Mehmed Hašimić zaklinje na vernost pripadnike srpske vojske 10. puka, islamske veroispovesti.

Zatim, dopisnicu pukovnika Milovana Plazine sa Drine, koji izveštava svog druga 1914. da su na obalama reke raspoređene  suparničke vojske.

I zapis čačanskog prote Sretena Mihailovića o događaju iz dvorišta Starog načelstva: streljanje trojice srpskih vojnika (kojima je suđeno zbog pobune seljaka u okolini Studenice, kada je poginulo nekoliko austrijskih vojnika sprovedeni su u sedište okruga). U krugu zgrade Okružne komande (zgrade načelstva) bila su podignuta vešala, zatvor je bio u tu odmah u konaku gospodara Jovana Obrenovića. Obešeni su: Radisav Bačkulja, Miloš Božić i Miloš Živković, 1/14. februara 1916.

Tu su i sećanja Jelene Lozanić-Frontingham, koja je ovde prispela u dobrotvornu misiju i opisala posleratni Čačak...

„Ostao mi je u živoj uspomeni. Pun je malih dućana, volovskih kola, seljaka iz obližnjih sela, a ulice u mirisu katrana, stoke, sveže ispečenog hleba i lepinja. Narod na ulicama već jede lepinje s onim našim neuporedivim kajmakom. Pijaca puna sira, masla, kupusa, paprika, patlidžana, voća i uzrelog kukuruza. Takođe ću se uvek sećati predusretljivosti i gostoprimstva građana Čačka, kako prema meni lično tako i prema svima članovima naše Misije. Oni su u svakoj prilici bili gotovi da nam se nađu pri ruci...

Velika vojna kasarna u blizini grada bila je puna prljavštine koju je neprijatelj ostavio za sobom. Od silnih buva u sobe se nije moglo ući. Ali, sve se to očistilo, opralo, dezinfikovalo i uredilo kao čarobnim štapićem, posle čega smo se i mi tu smestili. Sećam se poseta okružnom načelniku u Čačku g. Simiću, šarmantnom i otmenom gospodinu, koji je uvek bio gotov da nam izađe u susret bez ikakvog ustezanja”...