Pastirske svečanosti pod Midžorom

Knjaževac – Ko nikada nije probao čobanski specijalitet belmuž sa Stare planine, najoriginalniji i najukusniji, neka ode na đurđevdanske pastirske svečanosti „Molitva pod Midžorom“ u knjaževačko selo Balta Berilovac. Upravo tu počinje uspon prema planini i tu knjaževačka oblast Budžak otvara svoju kapiju prema Babinom zubu, Midžoru i nebesima. Ispod planine i na njenim obroncima, u Budžaku, Balta Berilovac je prvo među 14 sela koje je, još 1860, dobilo osnovnu školu. Od prošle godine škola više nema ni jednog đaka, a njeno prostrano dvorište svake prve subote po Đurđevdanu, ima tome već devet godina, ispune učesnici i posetioci sve popularnije svetkovine.

Dođu, među mnogima, i bivši đaci ove škole da vide svog legendarnog učitelja Jovana Živkovića. Đaci su otišli, a on i dalje živi ovde u učiteljskom stanu škole. U penziji je već 13 godina, ali je odan tradiciji i svim ljudima u knjaževačkoj opštini koji nastoje da obnove područje i ovde prizovu potomke gorštaka. Stari učitelj Jova i predsednica Turističke organizacije knjaževačke opštine Dragica Jocić uvek su u centru svih zbivanja. Oni, sa još desetak entuzijasta, nose organizaciju ove manifestacije. Pozivaju, savetuju, hrabre. Raduje ih kad vide kako ovuda, prema Konjarniku i Babinom zubu, promiču mašine i graditelji. Veruju da će planina, baš kako je i planirano, uskoro dobiti veliki turistički centar i kako će prema njemu pohrliti turisti sa svih strana. U to veruje i Slavinka Verhovska, bivša predsednica knjaževačke opštine, sada u penziji, neumorna aktivistkinja Udruženja za negovanje etnotradicije. Brine o izradi suvenira, a Ljiljana Mihajlović, iz istog udruženja, o bogatoj trpezi sa starim jelima.

Belmuž i jagnjeća čorba

 Ove godine u selo su stigli takmičari i ljubitelji starina iz mnogih naselja knjaževačke opštine. Došli su i prijatelji Knjaževčana iz Batočine, Kragujevca, Zaječara, Bora, Sokobanje, Niša, Boljevca, Beograda... Gotovo hiljadu duša. Bilo je tesno za ljude, automobile i autobuse. Profesor Geografskog fakulteta dr Stevan Stanković doveo je ovamo 46 svojih studenata apsolvenata. Da dožive feštu, vide planinu, stare kuvare, zanatlije i đurđevdanske čobanske običaje. Da čuju i vide prastare pesme i igre folklornih grupa. I, posebno, da na licu mesta vide kako se pripremaju čuveni čobanski belmuž i najukusnija jagnjeća čorba.

Trpeze pod šatorima bile su pune starovremenskih jela. Sve je moglo da se proba, kupi i dobije besplatno. Mnogi su bili zatečeni ukusom neobičnih đakonija. Uverili su se kako osušena paprika može da bude ukusna kad se napuni orasima ili prebrancem, ili sirom, ili projinim brašnom i prazilukom. A tek kako su ukusne pohovane koprive, klin-čorba i kiselica od šljiva. Ili, kako se kusaju mlečnica, moruznica, pašteta od bilja, salata od livadskih travki i specijalna seksi-salata. Svim tim i desetinama drugih jela bile su prepunjene trpeze Slovenke Davidović iz Ćuštice, Vidinke Ćirić iz Kalne, Verice Tomić iz Sumrakovca i žena iz Udruženja „Izvor“ iz Knjaževca. Bilo je i lekovitih travki svih vrsta na štandu Svetlane Božinović. Najskuplje je pakovanje retke biljke prečice za lečenje prostate.

Bilo je i sireva, raznih i ukusnih. Samo izloženih ili i za prodaju. Najviše ih je doneto iz susednog Svrljiga, iz tamošnje privatne mlekare. Vlasnik mlekare Vladimir Krstić poklonio nam je pakovanje belmuža, pripremljenog za prodaju. Prvo se podgreje u vrućoj vodi pa jede. Vlada i njegova supruga počeli su serijski da ga proizvode pre sedam meseci. Nadaju se da će osvojiti tržište. Imaju sve papire o ispravnosti. Kad probamo, da se javimo.

 Čudo za potenciju

 Ubrzo smo probali belmuž, vruć, koji su za goste, u velikom bakraču, pripremili vremešna Lenka Žikić iz Balta Berilovca i njen unuk Danijel iz Knjaževca. Čuli smo i kako se delikates priprema, u kojoj srazmeri se mešaju mlad sir i projino brašno. Čini se prosto, a nije. Veoma je ukusno, zdravo i kalorično. Od Ljiljane Mihajlović čuli smo i priču o specijalitetu još starijem od belmuža. To je mačun, a potiče još iz 15. veka. Kažu, pravo čudo za potenciju. Pravi se od tucanog kokičara, suve paprike, oraha i jedne travke. Sve se tuca u avanu, a tajna je u travci i proceduri spravljanja. Delikates može da se dobije, recept nikako. Tajnu ne želi da oda ni Ljubinko Živković iz Knjaževca koji odavno proizvodi prirodnu travaricu „sante“ od lozove rakije i eteričnog ulja 27 lekovitih travki sa Stare planine.

U svemu ovom će uskoro uživati i turisti. I Balta Berilovac se sprema da ih dočeka. Već su se javili meštani koji su zainteresovani da svoje kuće, u duhu starog graditeljstva, urede propisno. Dragica Jocić kaže da će biti odobreni i povoljni krediti. U zaseoku Minići biće obnovljene stare kuće petorice braće Minića. Biće obnovljena i stara vodenica Minića na Trgoviškom Timoku. Najpreduzimljiviji među njima Jovan već je podigao mini-elektranu, i ima i svoje privatno preduzeće u Pirotu. Boban Lazarević, Jovanov školski drug i radnik u Jovanovom preduzeću, brine o imovini prijatelja u ovom selu. Pričao nam je o Minićima i njihovoj velikoj staroj vodenici dok je, istovremeno, pripremao jagnjeću čorbu u kotliću na verigama .

Profesor Stanković rekao nam je da je, prema njegovoj stručnoj proceni, Stara planina u velikoj prednosti nad mnogim našim planinama. Ima mnogo posla za istraživače njene tradicije i njenih neslućenih mogućnosti. Samo da se što pre vrate odseljeni. Đurđevdanska „Molitva pod Midžorom“ je i njima upućena.