Пастирске свечаности под Миџором

Књажевац – Ко никада није пробао чобански специјалитет белмуж са Старе планине, најоригиналнији и најукуснији, нека оде на ђурђевданске пастирске свечаности „Молитва под Миџором“ у књажевачко село Балта Бериловац. Управо ту почиње успон према планини и ту књажевачка област Буџак отвара своју капију према Бабином зубу, Миџору и небесима. Испод планине и на њеним обронцима, у Буџаку, Балта Бериловац је прво међу 14 села које је, још 1860, добило основну школу. Од прошле године школа више нема ни једног ђака, а њено пространо двориште сваке прве суботе по Ђурђевдану, има томе већ девет година, испуне учесници и посетиоци све популарније светковине.

Дођу, међу многима, и бивши ђаци ове школе да виде свог легендарног учитеља Јована Живковића. Ђаци су отишли, а он и даље живи овде у учитељском стану школе. У пензији је већ 13 година, али је одан традицији и свим људима у књажевачкој општини који настоје да обнове подручје и овде призову потомке горштака. Стари учитељ Јова и председница Туристичке организације књажевачке општине Драгица Јоцић увек су у центру свих збивања. Они, са још десетак ентузијаста, носе организацију ове манифестације. Позивају, саветују, храбре. Радује их кад виде како овуда, према Коњарнику и Бабином зубу, промичу машине и градитељи. Верују да ће планина, баш како је и планирано, ускоро добити велики туристички центар и како ће према њему похрлити туристи са свих страна. У то верује и Славинка Верховска, бивша председница књажевачке општине, сада у пензији, неуморна активисткиња Удружења за неговање етнотрадиције. Брине о изради сувенира, а Љиљана Михајловић, из истог удружења, о богатој трпези са старим јелима.

Белмуж и јагњећа чорба

 Ове године у село су стигли такмичари и љубитељи старина из многих насеља књажевачке општине. Дошли су и пријатељи Књажевчана из Баточине, Крагујевца, Зајечара, Бора, Сокобање, Ниша, Бољевца, Београда... Готово хиљаду душа. Било је тесно за људе, аутомобиле и аутобусе. Професор Географског факултета др Стеван Станковић довео је овамо 46 својих студената апсолвената. Да доживе фешту, виде планину, старе куваре, занатлије и ђурђевданске чобанске обичаје. Да чују и виде прастаре песме и игре фолклорних група. И, посебно, да на лицу места виде како се припремају чувени чобански белмуж и најукуснија јагњећа чорба.

Трпезе под шаторима биле су пуне старовременских јела. Све је могло да се проба, купи и добије бесплатно. Многи су били затечени укусом необичних ђаконија. Уверили су се како осушена паприка може да буде укусна кад се напуни орасима или пребранцем, или сиром, или пројиним брашном и празилуком. А тек како су укусне поховане коприве, клин-чорба и киселица од шљива. Или, како се кусају млечница, морузница, паштета од биља, салата од ливадских травки и специјална секси-салата. Свим тим и десетинама других јела биле су препуњене трпезе Словенке Давидовић из Ћуштице, Видинке Ћирић из Калне, Верице Томић из Сумраковца и жена из Удружења „Извор“ из Књажевца. Било је и лековитих травки свих врста на штанду Светлане Божиновић. Најскупље је паковање ретке биљке пречице за лечење простате.

Било је и сирева, разних и укусних. Само изложених или и за продају. Највише их је донето из суседног Сврљига, из тамошње приватне млекаре. Власник млекаре Владимир Крстић поклонио нам је паковање белмужа, припремљеног за продају. Прво се подгреје у врућој води па једе. Влада и његова супруга почели су серијски да га производе пре седам месеци. Надају се да ће освојити тржиште. Имају све папире о исправности. Кад пробамо, да се јавимо.

 Чудо за потенцију

 Убрзо смо пробали белмуж, врућ, који су за госте, у великом бакрачу, припремили времешна Ленка Жикић из Балта Бериловца и њен унук Данијел из Књажевца. Чули смо и како се деликатес припрема, у којој сразмери се мешају млад сир и пројино брашно. Чини се просто, а није. Веома је укусно, здраво и калорично. Од Љиљане Михајловић чули смо и причу о специјалитету још старијем од белмужа. То је мачун, а потиче још из 15. века. Кажу, право чудо за потенцију. Прави се од туцаног кокичара, суве паприке, ораха и једне травке. Све се туца у авану, а тајна је у травци и процедури справљања. Деликатес може да се добије, рецепт никако. Тајну не жели да ода ни Љубинко Живковић из Књажевца који одавно производи природну траварицу „санте“ од лозове ракије и етеричног уља 27 лековитих травки са Старе планине.

У свему овом ће ускоро уживати и туристи. И Балта Бериловац се спрема да их дочека. Већ су се јавили мештани који су заинтересовани да своје куће, у духу старог градитељства, уреде прописно. Драгица Јоцић каже да ће бити одобрени и повољни кредити. У засеоку Минићи биће обновљене старе куће петорице браће Минића. Биће обновљена и стара воденица Минића на Трговишком Тимоку. Најпредузимљивији међу њима Јован већ је подигао мини-електрану, и има и своје приватно предузеће у Пироту. Бобан Лазаревић, Јованов школски друг и радник у Јовановом предузећу, брине о имовини пријатеља у овом селу. Причао нам је о Минићима и њиховој великој старој воденици док је, истовремено, припремао јагњећу чорбу у котлићу на веригама .

Професор Станковић рекао нам је да је, према његовој стручној процени, Стара планина у великој предности над многим нашим планинама. Има много посла за истраживаче њене традиције и њених неслућених могућности. Само да се што пре врате одсељени. Ђурђевданска „Молитва под Миџором“ је и њима упућена.