Sekreter sa ćilibarima

Sekreter je sobni ormarić s pokretnom pločom za pisanje, koja se postavlja u horizontalni položaj na željenoj visini izvlačenjem ili obaranjem iz korpusa ormarića. Ovo je omiljeni komad nameštaja još od srednjeg veka i odavno je predstavljao pravi dragulj u odajama plemićkih dvoraca i bogataških palata. Skrivao je u svojim pretincima bezbrojne intimne, istorijske, imovinske, diplomatske, špijunske i ljubavne tajne. Njegove brojne vidljive i nevidljive pregrade sa ključevima i ključićima bile su za vlasnika bogata i sigurna riznica intime, a za ostale ukućane tajno skrovište nedokučivih misterija. Novac, dragocenosti, šifrovane poruke, ljubavna pisma... sve se to krilo iza brojnih brava i bravica.

Tako je nekada bilo, a danas se tajne drugačije čuvaju – ukoliko se uopšte mogu sačuvati.

Ovaj sekreter od pre 80 godina (iz 1930) prelep je primerak sobnog nameštaja modernijeg tipa bez pomenute tajnovitosti, ali sa visokim stepenom estetike. Ona se ogleda u skladnom spoju dve vrste plemenitog drveta kontrastnih boja – crne i žute, zatim u kombinaciji oblika – odnos otvorene, polukružne niše i izdužene, pravougaone, zastakljene vitrine kao i u kombinaciji strogih fioka sa šarmantnim visećim ručkama od poliranog ćilibara. Tri donje fioke su pod ključem, što podseća na tajnovitost, ali su dve velike gornje bez ključa i dostupne svakome. Radna ploča se izvlači iz tela ormarića, zaobljena niša služi za radni pribor, zastakljena vitrina služi kao mala priručna biblioteka, gde se uz knjige može naći i pokoji ukrasni predmet, porodična fotografija ili nešto treće. Zaista lep komad sobnog nameštaja sa suptilnim kontrastima formalne prirode u duhu modernističkih tendencija svoga vremena, bez dogmatske strogosti koja bi bi bila samoj sebi cilj.

Karl Bergsten (1879–1935)

Švedski arhitekt i dizajner nameštaja, rođen je u mestu Nordkoping u Švedskoj. Godine 1901. diplomirao je arhitekturu na Kraljevskom institutu za tehnologiju u Stokholmu, a tri godine kasnije dobio je zlatnu medalju za svoj rad na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti takođe u Stokholmu. Taj uspeh omogućio je da dobije stipendiju za usavršavanje u gradovima centralne Evrope, pre svih u Nemačkoj i Austrougarskoj. Naročito su ga impresionirali bečki arhitekti koji su u to vreme promovisali geometrijski princip u oblikovanju zgrada i predmeta. Po povratku u Švedsku bio je urednik časopisa „Arhitektura”, zatim je vodio departman industrijskog dizajna u Ministarstvu privrede. Početkom tridesetih godina ima sopstvenu arhitektonsku praksu u Stokholmu i radi kao profesor na Umetničkoj akademiji. Svoju pripadnost idejama modernizma, Bergsten je dokazao još 1925. godine, učešćem na međunarodnoj izložbi dekorativne i industrijske umetnosti u Parizu. U Gradskom muzeju njegovog rodnog grada, jedna soba posvećena je delu ovog arhitekte i dizajnera. Pored toga, u gradu jedna ulica nosi njegovo ime.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs