Секретер са ћилибарима

Секретер је собни ормарић с покретном плочом за писање, која се поставља у хоризонтални положај на жељеној висини извлачењем или обарањем из корпуса ормарића. Ово је омиљени комад намештаја још од средњег века и одавно је представљао прави драгуљ у одајама племићких двораца и богаташких палата. Скривао је у својим претинцима безбројне интимне, историјске, имовинске, дипломатске, шпијунске и љубавне тајне. Његове бројне видљиве и невидљиве преграде са кључевима и кључићима биле су за власника богата и сигурна ризница интиме, а за остале укућане тајно скровиште недокучивих мистерија. Новац, драгоцености, шифроване поруке, љубавна писма... све се то крило иза бројних брава и бравица.

Тако је некада било, а данас се тајне другачије чувају – уколико се уопште могу сачувати.

Овај секретер од пре 80 година (из 1930) прелеп је примерак собног намештаја модернијег типа без поменуте тајновитости, али са високим степеном естетике. Она се огледа у складном споју две врсте племенитог дрвета контрастних боја – црне и жуте, затим у комбинацији облика – однос отворене, полукружне нише и издужене, правоугаоне, застакљене витрине као и у комбинацији строгих фиока са шармантним висећим ручкама од полираног ћилибара. Три доње фиоке су под кључем, што подсећа на тајновитост, али су две велике горње без кључа и доступне свакоме. Радна плоча се извлачи из тела ормарића, заобљена ниша служи за радни прибор, застакљена витрина служи као мала приручна библиотека, где се уз књиге може наћи и покоји украсни предмет, породична фотографија или нешто треће. Заиста леп комад собног намештаја са суптилним контрастима формалне природе у духу модернистичких тенденција свога времена, без догматске строгости која би би била самој себи циљ.

Карл Бергстен (1879–1935)

Шведски архитект и дизајнер намештаја, рођен је у месту Нордкопинг у Шведској. Године 1901. дипломирао је архитектуру на Краљевском институту за технологију у Стокхолму, а три године касније добио је златну медаљу за свој рад на Краљевској академији лепих уметности такође у Стокхолму. Тај успех омогућио је да добије стипендију за усавршавање у градовима централне Европе, пре свих у Немачкој и Аустроугарској. Нарочито су га импресионирали бечки архитекти који су у то време промовисали геометријски принцип у обликовању зграда и предмета. По повратку у Шведску био је уредник часописа „Архитектура”, затим је водио департман индустријског дизајна у Министарству привреде. Почетком тридесетих година има сопствену архитектонску праксу у Стокхолму и ради као професор на Уметничкој академији. Своју припадност идејама модернизма, Бергстен је доказао још 1925. године, учешћем на међународној изложби декоративне и индустријске уметности у Паризу. У Градском музеју његовог родног града, једна соба посвећена је делу овог архитекте и дизајнера. Поред тога, у граду једна улица носи његово име.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs