Breme za Feme

Jedan poziv na očuvanje srpskog jezika, koji se još može videti u vozilima GSP-a, nosio je i poruku ovo nije flajer, ovo je letak (engleskome flaj odgovara srpski glagol leteti). Sledio je niz stranih reči koje se mogu sasvim slobodno zameniti domaćima. Svedoci smo i sve glasnijih zahteva da se čuva i neguje ćirilično pismo, kao suštinski činilac identiteta srpskog naroda. Rekao bi čovek da je nadležno ministarstvo konačno počelo da se bavi svojim poslom; no, da li je tako?

Nedavno se i u Skupštini mogla čuti primedba da dopisi Ministarstva prosvete vrve od gramatičkih grešaka; ništa novo. Ono što je novina jeste narastajuće štetno delovanje ovog ministarstva – upravo na oblast za koju je zaduženo. Neke pojave liče na svesno i usmereno delovanje protiv interesa vlastitog jezika i pisma, a time, posledično, i vlastitog naroda. Kako inače objasniti uporno i dosledno uvođenje stranih pojmova u naš obrazovni sistem, često bez ikakve vidljive potrebe.

Da ne preterujemo, neka ministar ostane ministar (ministerio – servis odnosno služba), jer ipak nije običan službenik. Neka ne bude, kao nekada, ni popečitelj (popečenie znači brigu, starateljstvo), jer bi čovek mogao steći utisak kako naša Prosveta nema roditelja, nego joj se smenjuju staratelji. Ali, portparol? Rusi predlažu da to bude predstavitelь (predstavnik, zastupnik), a Englezi spokesman, ono što su Hrvati prepoznali kao glasnogovornik. Mi nikakvih predloga nemamo; nećete valjda da se medijima obraća rečonoša (portare la parola – nositi reč)?

Dakle, reči nije preporučljivo uvek doslovno prevoditi. Ali, molim vas, od pre neku godinu od nastavnika se traži da formira svoj portfolio?

Portfolio n. pl. port·fo·li·os – reč latinskog porekla, sastavljena od glagola portare – nositi i folio – list (hartije). Oksfordski rečnik o ovome kaže, između ostalog, i sledeće:

1. Prenosiva torba (ručna) za držanje materijala, kao što su pojedinačni papiri, fotografije ili crteži.

2. Zbirka radova ili dokumenata koji predstavljaju veštine i dostignuća osobe/vlasnika.

Zar bi bilo toliko pogrešno tražiti od zaposlenih nastavnika da, u zemlji Srbiji, oblikuju odnosno sačine svoju Zbirku radova i dokumenata? Zar ne bi bilo srpskije da, recimo, na fascikli piše: Petar Petrović: veštine i dostignuća? Meni se čini da bi bilo lepše, ali mi se takođe čini da je problem upravo u tome što bi bilo i srpskije, odnosno ne bi zvučalo tako evropski.

Dalje, modul – čak i Gugl predlaže izraz blok!

To je razdvojiva komponenta (sastojak, deo), zamenljiva nekom drugom, sa kojom se uklapa u širu sliku. Relativno/delimično samostalna celina pri obavljanju određenog zadatka.

U srednjim stručnim školama ustalio se izraz blok, i teško ga je istisnuti. Zato danas imamo šizofrenu situaciju da nastavnici pišu po modulima pripreme – za blok nastavu.

Niko ko radi u prosveti ne voli kada mu u posetu dođe eksterna evaluaciona komisija. Rogobatan naziv samo povećava nelagodu, a zapravo je reč o kolegama koji vrednuju načine i rezultate rada, a da nisu članovi kolektiva koji posmatraju. Ranije je još i bilo pokušaja da se reč komisija zameni sa radna grupa, ali ko bi se plašio nekakve spoljašnje/ gostujuće radne grupe za vrednovanje? Kako je bedno pričati o načinima podučavanja, a kako uzvišeno razmatrati didaktičke metode!

Često se kao argument poteže internacionalni karakter ovih izraza. Mi postajemo toliko internacionalni, da smo sve manje nacionalni – jednostavnije rečeno, mogli bismo biti bilo ko. Već smo davno izgubili svest o tome da latinskome inter odgovara naše među, da je nacija na srpskom narod, da je karakter zapravo osobina, svojstvo. Posebna podvala je baš ta priča o međunarodnoj prirodi bilo kog izraza – svaka reč ima narodnost, jer se narod okuplja i oko jezika odnosno reči. Ne možemo imati reč za baš svaki pojam ili pojavu, ali ako između domaće i strane reči biraš onu tuđu, nisi odmakao dalje od Sterijine Feme.

Profesor srpskog jezika i književnosti

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista