I to je bio Moma Antonović

Devedesetih godina bila su potrebna samo dva teksta na stranicama Kulturne rubrike našeg lista pa da deo prostora FLU do naših dana ostane studentima, umesto da se pretvori u poslastičarnicu

Nisu samo likovna dela ono što je ostalo posle Mome Antonovića, divnog umetnika i omiljenog čoveka i profesora koji je čak u tri mandata bio dekan Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (prvi put 1988–1990, drugi put 1990–1992. i treći, poslednji put, 1998–2000. godine).

Moma je imao mnogo prijatelja i među novinarima ‚‚Politike”. Svakodnevno je prolazio pored restorana „Grmeč” na putu ka kući. Najčešće bi seo za naš sto i naručio jedan „vinjauk”. Bilo je to devedesetih godina. Jednog dana naišao je, seo i požalio se glasom očajnika da ne zna šta da radi, jer Saša (Aleksandra) Banović, tada svemoćna direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, donela je odluku da se galerijski prostor Fakulteta likovnih umetnosti ustupi Željku Ražnatoviću Arkanu da otvori „bečku poslastičarnicu”. Kažem Momi, prijatelju, tada dekanu, da mi diktira podatke i činjenice, a on da istovremeno uzme papir iz svoje fascikle i nacrta – ilustraciju! Tako je i bilo. Prvo smo objavili kratku informaciju.

Nismo pominjali Arkanovo ime, mada se čitalo između redova ko je poznati ljubitelj slatkiša koji bi mogao da dobije prostor u Zavodom zaštićenom  kulturnom dobru. Usledila je provala protesta i peticija umetnika, profesora i studenata. A onda...

U sredu 25. jula 1990. godine, pod naslovom „Neka nas ostave na miru” objavljen je tekst sa izjavama bivših dekana Zorana Pavlovića i Miše Popovića, kao i slikara Mila Dimitrijevića. Ideja direktorke Zavoda (inače je i sama diplomirani arhitekta) da se u istorijskoj zgradi na kraju Knez Mihailove ulice, u kojoj je i zvanično počeo Prvi svetski rat, u prizemlju i suterenu otvori poslastičarnica „bečke” recepture, a studenti smeste u „golubarnike” potkrovlja, imala je i duhovite komentare. „Nisu studenti protagonisti opere ’Boemi’”, prokomentarisao je bivši dekan Miša Popović, a novinar i novoprimljeni član ULUS-a Dragan Gajer cinično je primetio: „To samo kod nas može, od Likovne akademije praviti 'šlagiranu akademiju'”. Tada je, uz tekst, objavljena i prva ilustracija Momčila Antonovića potpisana sa „FLU – poslastičarnica”.

Samo dva dana posle ovog, 27. jula 1990. godine objavljen je i drugi  tekst na istu temu, u rubrici Kultura pod naslovom „Pobedili umetnici”. Prve čestitke uputili su Petar Omčikus i Kosa Bokšan. Ne može se prećutati ni presudna uloga tadašnjeg predsednika SO Stari grad Aleksandra Ace Avramovića. Njega je, posebno, apostrofirao dekan Moma Antonović. Taj tekst je pratila i druga Momina  ilustracija sa potpisom „Bečka torta”, crtež na kome student ulazi sa paletom na Fakultet, a tortu je „zalepio”, kao u nemim filmovima, posred lica direktorke Banović!

Originale oba crteža sam uramila, zajedno sa priznanjem koje sam dobila povodom 50 godina postojanja Fakulteta likovnih umetnosti, sa potpisom dekana Momčila Antonovića. Uticaj „Politike” bio je toliki da i danas na istom mestu postoji Centar za grafiku i vizuelna istraživanja „Akademija”. Umetnički prostor umesto –hedonističkog, poslastičarnice „bečkog tipa”.

I to je bio Moma, umetnik, profesor, prijatelj, dobar čovek i pravičan borac. Poslednji put smo se čuli pre neku godinu kada mi je tražio originale tih crteža za svoju monografiju.