Kada noga zadrhti na kvačilu

U članku „Zašto se motor vozila ugasi na pruzi”, objavljenom u „Politici” 1. februara 2019. godine, autor iznosi dva razloga. On negira, što je i verovatno tačno, da se automobil gasi zbog elektromagnetnog polja koje se stvara u provodnici tamo gde je pruga elektrifikovana. Međutim, zaboravlja da pomene i eventualni učinak lutajućih struja koje se nalaze u i oko šina. Efekat tih struja uopšte nije zanemarljiv, i može se najbolje videti godinama na tramvajskim bašticama u gradu Beogradu, gde je asfalt oko šina uvek razrovan i pun rupa. No možda ni te struje ne gase motor…

Ali, teza da se automobili gase na pružnom prelazu zato što se od truckanja olabavi neki električni kontakt, posebno ne stoji, jer na našim putevima sa toliko udarnih rupa pre će se desiti da nekom otpadne točak nego da mu se ugasi motor. Mislim da su vozači krivi što im se vozilo gasi na našim pružnim prelazima jer su kolovozi na njima vrlo nekvalitetno urađeni. U većini slučajeva nisu nivelisani sa putem, prostor između šina je nasut tucanikom koga ima veoma malo, i drugo postoji velika diletacija između šina i puta, pogotovo kad je reč o duplom koloseku.

Svaki vozač, bez obzira na iskustvo, prolazi kroz stres prelazeći prugu, pa čak i kad je obezbeđena rampom. Ako je dobra vidljivost, najčešće se ne poštuje znak stop, već vozači ubrzavaju da bi prešli prugu. A svi znamo bez obzira na to koliko vozačkog iskustva imali da nam je na pružnom prelazu bar jednom u karijeri noga zadrhtala na kvačilu što se obično završava gašenjem motora. Nepravilan odabir brzine, neiskustvo, strah, neodlučnost i nadasve krateri i loše održavan pružni prelaz, i eto zašto se automobil gasi na pruzi.

Pored svega navedenog, psihički faktor i nepoštovanje znaka stop ima odlučujuću ulogu u ovom problemu. Zato mislim da bi se u auto-školama morali ozbiljnije pozabaviti ovim problemom, a zašto ne i na nekoliko kvadratnih metara poligona simulirati pružni prelaz primeren srpskim železnicama.

Radmilo Marić, 
Beograd