Када нога задрхти на квачилу

У чланку „Зашто се мотор возила угаси на прузи”, објављеном у „Политици” 1. фебруара 2019. године, аутор износи два разлога. Он негира, што је и вероватно тачно, да се аутомобил гаси због електромагнетног поља које се ствара у проводници тамо где је пруга електрификована. Међутим, заборавља да помене и евентуални учинак лутајућих струја које се налазе у и око шина. Ефекат тих струја уопште није занемарљив, и може се најбоље видети годинама на трамвајским баштицама у граду Београду, где је асфалт око шина увек разрован и пун рупа. Но можда ни те струје не гасе мотор…

Али, теза да се аутомобили гасе на пружном прелазу зато што се од труцкања олабави неки електрични контакт, посебно не стоји, јер на нашим путевима са толико ударних рупа пре ће се десити да неком отпадне точак него да му се угаси мотор. Мислим да су возачи криви што им се возило гаси на нашим пружним прелазима јер су коловози на њима врло неквалитетно урађени. У већини случајева нису нивелисани са путем, простор између шина је насут туцаником кога има веома мало, и друго постоји велика дилетација између шина и пута, поготово кад је реч о дуплом колосеку.

Сваки возач, без обзира на искуство, пролази кроз стрес прелазећи пругу, па чак и кад је обезбеђена рампом. Ако је добра видљивост, најчешће се не поштује знак стоп, већ возачи убрзавају да би прешли пругу. А сви знамо без обзира на то колико возачког искуства имали да нам је на пружном прелазу бар једном у каријери нога задрхтала на квачилу што се обично завршава гашењем мотора. Неправилан одабир брзине, неискуство, страх, неодлучност и надасве кратери и лоше одржаван пружни прелаз, и ето зашто се аутомобил гаси на прузи.

Поред свега наведеног, психички фактор и непоштовање знака стоп има одлучујућу улогу у овом проблему. Зато мислим да би се у ауто-школама морали озбиљније позабавити овим проблемом, а зашто не и на неколико квадратних метара полигона симулирати пружни прелаз примерен српским железницама.

Радмило Марић, 
Београд