Smrzavamo se zbog globalnog zagrevanja

Ekstremno niske temperature koje su pogodile Ameriku ponovo su pokrenule pitanje ne smo među političarima, već i među običnim građanima – ako zemlja postaje toplija, kako zima može bude tako hladna? Jedna studija iz 2009. na koju ukazuje „Njujork tajms” kaže da su pedesetih godina prošlog veka u SAD zabeležene podjednako i rekordno visoke kao i niske temperature. Ali do početka 21. veka dvostruko više rekorda je zabeleženo u korist vrelih dana. I domaći i strani stručnjaci imaju lepe vesti za toplane – radijatori će i dalje biti potrebni.

– Proces globalnog otopljavanja ne znači da će svakog dana biti toplije. Neće narednih godina biti rekordno hladnih zima u proseku, ali hladnih dana će i dalje biti – objašnjava za „Politiku” klimatolog Vladimir Đurđević, profesor na Institutu za meteorologiju pri Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Naš sagovornik podseća da je u proteklih sto godina prosečna temperatura porasla za jedan stepen Celzijusa i da je 2018. u Srbiji rekordno najtoplija godina od kada se obavljaju merenja, a četvrta najtoplija godina u svetu od 1888. godine. Da globalno zagrevanje ipak postoji, iako ga američki predsednik Tramp ne vidi golim okom, stručnjaci dokazuju podatkom da su poslednje četiri godine najtoplije u veku iza nas.

– Svi ekstremi koji se dešavaju posledica su upravo globalnog zagrevanja. Hladnoće koje su se desile u januaru u proseku su toplije od onih zima koje su se dešavale sredinom 20. veka. Ima i toga da se percepcija šta je hladno kod ljudi promenila – dodaje Đurđević.

Toplotni talasi, šumski požari, uragani… svi ti ekstremi takođe su posledica globalnog zagrevanja i neki od njih će biti učestaliji. Tako će, prema Đurđevićevim rečima, toplotni talasi i suše biti češći na Mediteranu i u jugoistočnoj Evropi. A kad je atmosfera toplija, mogu se očekivati i obilnije kiše, jer je tada za sedam odsto više vodene pare.

– Mnogo ekstrema – to je slika vremenskih prilika i tako će biti dok se celokupno društvo ne dogovori da prestane da koristi fosilna goriva. Nemoguće je vratiti se na nivo odranije, ali trebalo bi bar ostati ovde gde smo – ističe Đurđević.

Donekle je utešno da su sve te promene već osmotrene od strane stručnjaka, pa bi i građani trebalo na vreme da budu obavešteni kakvi ih ekstremi i kada očekuju.

Šta je polarni vorteks

Temperature koje su u Americi padale i do 50. podeljka ispod nule izazvao je „polarni vorteks” ili „polarni vrtlog”, tačnije niska vazdušna struja koja kruži oko Severnog pola.

– Kako se „polarni vorteks” raspao, tako se hladan vazduh spustio, što je za posledicu imalo prodiranje hladnog vazduha – istakao je Đurđević.