Bečka ofanziva protiv došljaka

Među prioritetima austrijske unutrašnje politike za ovu godinu dominira onaj koji se, praktično, svodi na radikalno srezavanje prava svih došljaka – i građana EU i onih koji su svojevremeno prihvatili austrijsko državljanstvo.

To potvrđuju statistički podaci o proterivanju nepoželjnih stranaca u 2018. godini. Dve trećine od ukupno 4.660 proteranih osoba – „vraćenih u domovinu”, kaže se u Beču – građani su EU (45 odsto) ili državljani istočnih zemalja Evrope i s Balkana (18 odsto). Slovaci, Srbi, Mađari i Rumuni su na čelu tužne statistike. Razlozi njihovog proterivanja uglavnom nisu bili nepoštovanje zakona, kako se u javnosti neumorno apostrofira, Boravak u Austriji duži od tri meseca bez zaposlenja i odgovarajućeg zdravstvenog osiguranja, ili bez dokaza o sredstvima koja omogućavaju finansiranje životnih potreba u dužem roku, dovoljan je razlog za uskraćivanje „gostoprimstva” čak i ako je o građanima EU reč.

Austrijski stručnjak za evropsko pravo, profesor Univerziteta Inzbruk Valter Obvekser objasnio je: „Građani EU mogu se zadržati duže od tri meseca u nekoj drugoj državi članici ako raspolažu s dovoljno novca, imaju polisu zdravstvenog osiguranja i mogu sve to da dokažu.” U suprotnom je nedostatak finansijskih sredstava i socijalnog osiguranja opravdan razlog za njihovo proterivanje – koje se, istini za volju, nešto drugačije definiše. Kaže se da je reč o pomoći prilikom vraćanja u domovinu.

Premda Austrija svake godine objavljuje odgovarajuće statistike krajem januara, ili početkom februara, opšti je utisak da je ovogodišnji termin odabran s naumom – uoči početka informativnog sastanka EU u Bukureštu – konsultacija o budućem tretmanu migranata i azilanata, ali i usred žučnih rasprava o (ne)opravdanosti proterivanja migranata.

Stiče se utisak da je neizrečena argumentacija Austrijanaca uoči evropskog sastanka na vrhu da Beč ne primenjuje u praksi rigorozne mere proterivanja azilanata, bar ne u istom obimu kao prema građanima EU. Istovremeno se nameće zaključak da je neophodno pooštriti regulative o tretmanu došljaka iz drugih kulturnih okruženja na evropskom i na nacionalnom nivou. Kako bi takvo pooštravanje zakonskih regulativa trebalo da izgleda u Austriji, moglo bi se zaključiti na osnovu „razmišljanja” ministra unutrašnjih poslova, slobodara Herberta Kikla: zalaže se za uvođenje regulativa koje bi omogućile proterivanje potencijalno nepoželjnih osoba – bez konkretnog povoda – koji bi eventualno mogli da se ogreše o zakone Alpske republike.

„Obreli smo se u perverznoj situaciji da sedimo (skrštenih ruku) i čekamo da nas neko ugrozi”, izjavio je Kikl uoči evropskog sastanka u Bukureštu i dodao da je kucnuo čas da Evropa olakša postupak proterivanja nepoželjnih došljaka. A da bi se razdvojio kukolj od pšenice, ministar Kikl predlaže (na nacionalnom nivou) zavođenje propisa po kome bi migranti, pre svega azilanti, morali pisano da se obavežu na prisustvo u kontrolisanom prostoru – u nekoj vrsti logora.

Ako se opisanim, restriktivnim merama protiv došljaka pridoda kampanja oduzimanja pasoša Turcima koji su prihvatili austrijsko državljanstvo, a nisu dobili ispis iz turskog državljanstva, ili se pretpostavlja – bez konkretnih dokaza – da su ponovo primili tursko državljanstvo, postaje jasnije da Austrija namerava da radikalno redefiniše mogućnosti stranaca koji nisu spremni na potpunu integraciju, odričući se svog porekla, korena i tradicije.

Ovakvo istupanje sadašnjih odgovornih političara Alpske republike podseća na doba kada su u Dvojnoj monarhiji „podanici drugog reda”, prevashodno Česi, Poljaci i Južni Sloveni, morali da vode život parija na teritoriji „nemačke Austrije”, a da su tek njihovi potomci postajali ravnopravni građani. Istini za volju, podanici nekadašnjih parija monarhije danas su najžešći kritičari novodošlih sugrađana. I to ne tek od juče. O tome svedoči i kampanja koju je sedamdesetih godina prošlog veka vodila tadašnja socijalistička vlada: „Zovem se Kolarić, a ti si Kolarits. Zašto mi onda kažeš da sam Ćuš?” (Ćuš je pogrdni naziv za Balkance, kao „Švaba” za Nemce na našim prostorima.)

Valjalo bi, za kraj, pomenuti (umerene) proteste leve opozicije i zelenih u Austriji protiv novih restriktivnih mera desno-desne vlade. Kritikuju da nisu u skladu sa važećim zakonima i sa Ustavom. Slobodarskom ministru Herbertu Kiklu to nije zasmetalo. Naprotiv, izjavio je: „Pravo je instrument politike, nikako obrnuto.”