Odloženo suđenje Jaruzelskom

Specijalno za „Politiku“
Varšava, 15. maja – Bivši predsednik Poljske general Vojćeh Jaruzelski predložio je sudu, koji je to i prihvatio, da se optužnica protiv njega dopuni novim svedočenjima, između ostalih i nekadašnjeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, bivše britanske premijerke Margaret Tačer i ekskancelara Nemačke Helmuta Šmita.

Sud je zbog toga odložio suđenje Jaruzelskom, optuženom za uvođenje vanrednog stanja 1981. i nasilno gušenje Pokreta Solidarnost, na neodređeno vreme, što je sigurno krupan uspeh odbrane, možda i definitivan. Utoliko više što Jaruzelski ima 84 godine i zdravlje mu je sve slabije, a u javnosti preovlađuje uverenje da je 1981, ipak, izabrao manje zlo. Jer, da se nisu zaustavile antikomunističke snage i uveo red, pretila bi vojna intervencija SSSR-a koja bi izazvala velike žrtve i štete.

Jaruzelski je stao 1981. na čelo vojne vlade narodnog spasa koja je oštro intervenisala protiv Solidarnosti. Nekoliko desetina ljudi je poginulo, više hiljada zatvoreno. Brutalnošću su se „proslavile” specijalne policijske jedinice ZOMO, zadužene za suzbijanje demonstracije i protestnih akcija. Jaruzelskom, koji živi kao penzioner na periferiji Varšave, za dela koja mu se stavljaju na teret preti kazna do 11 godina zatvora.

General se brani pre svega time da bi, da nije zaveo vanredno stanje i uveo red u decembru 1981, u Poljsku upala sovjetska armija kao što je to učinila 1956. u Mađarskoj i 1968. u Čehoslovačkoj. I zato želi da se o tome izjasne Tačerova i Šmit, koji su bili na čelu vlada u svojim zemljama, kao i Gorbačov koji je bio član najužeg rukovodstva SSSR-a, a lider postao četiri godine kasnije.

Dosta istoričara, među njima i ruskih, ovu „teoriju” Jaruzelskog dovodi u sumnju. SSSR je, navodno, 1981. imao svojih ekonomskih problema preko glave, a poslao je i preko 100.000 vojnika u Avganistan. Nije, navodno, verovatno da bi se Kremlj u takvoj situaciji odlučio na intervenciju u Poljskoj.

Optužnica protiv Jaruzelskog je sastavljena i podignuta pre više od godinu dana kada je zemljom vladala konzervativno-hrišćanska stranka Pravo i Pravda braće Kačinjski. Ta stranka je u svom programu kao najvažniju tačku imala beskompromisan obračun sa komunističkom prošlošću u okviru koga je Jaruzelski izveden na sud. Bivši premijer Jaroslav Kačinjski čak je uporedio Jaruzelskog sa nacističkim ubicom Ajhmanom, pogubljenim u Jerusalimu 1961. 

Poljsko javno mnjenje, ipak, uglavnom prihvata interpretaciju Jaruzelskog. U jednoj anketi pre sedam godina s njegovim razlozima saglasilo se 51 posto Poljaka, 25 posto je bilo protiv, ostali su imali razumevanja za te razloge ili nisu mogli da se opredele.

General ima u poslednje vreme neočekivanog saveznika – svog nekadašnjeg arhineprijatelja, šefa Solidarnosti, kasnije prvog postkomunističkog predsednika Poljske Leha Valensu. To se dovodi u vezu sa „konstruktivnim” stavom Jaruzelskog koji je 1989. pristao na okrugli sto i dogovorio se sa opozicijom o organizovanju slobodnih izbora i mirnoj predaji vlasti.

Valensa je nedavno izjavio da proces protiv Jaruzelskog „smrdi na vendetu”. „Dugo sam se borio protiv Jaruzelskog, za demokratiju. Ali, takođe, i za odnose koji neće omogućavati osvetu i izmirivanje ličnih računa”, rekao je Valensa koga je Jaruzelski odmah uhapsio 1981. po uvođenje vanrednog stanja i više godina držao u zatvoru.