Одложено суђење Јарузелском

Специјално за „Политику“
Варшава, 15. маја – Бивши председник Пољске генерал Војћех Јарузелски предложио је суду, који је то и прихватио, да се оптужница против њега допуни новим сведочењима, између осталих и некадашњег совјетског лидера Михаила Горбачова, бивше британске премијерке Маргарет Тачер и ексканцелара Немачке Хелмута Шмита.

Суд је због тога одложио суђење Јарузелском, оптуженом за увођење ванредног стања 1981. и насилно гушење Покрета Солидарност, на неодређено време, што је сигурно крупан успех одбране, можда и дефинитиван. Утолико више што Јарузелски има 84 године и здравље му је све слабије, а у јавности преовлађује уверење да је 1981, ипак, изабрао мање зло. Јер, да се нису зауставиле антикомунистичке снаге и увео ред, претила би војна интервенција СССР-а која би изазвала велике жртве и штете.

Јарузелски је стао 1981. на чело војне владе народног спаса која је оштро интервенисала против Солидарности. Неколико десетина људи је погинуло, више хиљада затворено. Бруталношћу су се „прославиле” специјалне полицијске јединице ЗОМО, задужене за сузбијање демонстрације и протестних акција. Јарузелском, који живи као пензионер на периферији Варшаве, за дела која му се стављају на терет прети казна до 11 година затвора.

Генерал се брани пре свега тиме да би, да није завео ванредно стање и увео ред у децембру 1981, у Пољску упала совјетска армија као што је то учинила 1956. у Мађарској и 1968. у Чехословачкој. И зато жели да се о томе изјасне Тачерова и Шмит, који су били на челу влада у својим земљама, као и Горбачов који је био члан најужег руководства СССР-а, а лидер постао четири године касније.

Доста историчара, међу њима и руских, ову „теорију” Јарузелског доводи у сумњу. СССР је, наводно, 1981. имао својих економских проблема преко главе, а послао је и преко 100.000 војника у Авганистан. Није, наводно, вероватно да би се Кремљ у таквој ситуацији одлучио на интервенцију у Пољској.

Оптужница против Јарузелског је састављена и подигнута пре више од годину дана када је земљом владала конзервативно-хришћанска странка Право и Правда браће Качињски. Та странка је у свом програму као најважнију тачку имала бескомпромисан обрачун са комунистичком прошлошћу у оквиру кога је Јарузелски изведен на суд. Бивши премијер Јарослав Качињски чак је упоредио Јарузелског са нацистичким убицом Ајхманом, погубљеним у Јерусалиму 1961. 

Пољско јавно мњење, ипак, углавном прихвата интерпретацију Јарузелског. У једној анкети пре седам година с његовим разлозима сагласило се 51 посто Пољака, 25 посто је било против, остали су имали разумевања за те разлоге или нису могли да се определе.

Генерал има у последње време неочекиваног савезника – свог некадашњег архинепријатеља, шефа Солидарности, касније првог посткомунистичког председника Пољске Леха Валенсу. То се доводи у везу са „конструктивним” ставом Јарузелског који је 1989. пристао на округли сто и договорио се са опозицијом о организовању слободних избора и мирној предаји власти.

Валенса је недавно изјавио да процес против Јарузелског „смрди на вендету”. „Дуго сам се борио против Јарузелског, за демократију. Али, такође, и за односе који неће омогућавати освету и измиривање личних рачуна”, рекао је Валенса кога је Јарузелски одмах ухапсио 1981. по увођење ванредног стања и више година држао у затвору.