Kosmopolitski ili nacional-socijalizam

Na pitanja da li smatraju da bi država trebalo da naplaćuje veći porez bogatima i da li bi trebalo da interveniše kako bi nejednakosti u društvu bile manje, te da li bi nezaposleni trebalo da dobijaju veću pomoć od države, a da ona garantuje minimalan životni standard, ogromna većina građana Srbije odgovara potvrdno. Bez obzira na ostvarivost, ove i slične tvrdnje prihvatljive su za devet od deset građana, a tek svaki deseti se s njima ne slaže.

Navedena vizija društva tipična je za socijalističku ideologiju koja inspiriše socijaldemokratske stranke. Nije li paradoksalno da u Srbiji u kojoj, ne od juče, dominiraju socijalističke ideje, socijaldemokratske partije gotovo da i ne postoje, a one koje su aktivne nemaju bitniji uticaj, niti značajniju podršku građana?

Da bi se razumeo ovaj paradoks potrebno ga je smestiti u širi kontekst koji je oblikovan globalizacijom koja, kao bitan elemenat, podrazumeva dominaciju transnacionalnih korporacija i finansijskog kapitala u privrednim aktivnostima širom sveta. Podaci o prihodima svedoče o njihovoj ogromnoj ekonomskoj snazi. Primera radi, od sto najvećih svetskih ekonomskih jedinica, sedamdeset su korporacije, a svega trideset države. Drugim rečima, ključne ekonomske odluke kroje se po meri korporacija koje usmeravaju tehnološki razvoj i daju tempo inovacijama. Štaviše, sudbina lokalnih kompanija u značajnoj meri zavisi od saradnje sa TNK.

Logika poslovanja TNK je gotovo u potpunosti suprotna logici koju sugerišu socijalističkom ideologijom nadahnuti zahtevi. Čak i veliki državnik  kakav je bio Miteran, koji je tokom svoje vladavine ostvario značajne socijalne reforme, pred kraj mandata je morao, pod pritiskom pretnje od odlaska kapitala iz Francuske, da prihvati neminovnost njegove logike. Socijalističke ideje i socijaldemokratske partije imale su značajan uticaj do početka devedesetih godina prošlog veka, odnosno u vreme dok su ekonomije još uvek bile pretežno nacionalno organizovane. Pred izazovom ekonomske globalizacije posrnule su i socijalističke države, a socijaldemokratske stranke u kapitalističkim zemljama morale su bitno da modifikuju svoju politiku da bi uopšte opstale na političkoj sceni.

Tako su Bler u Britaniji, Šreder u Nemačkoj, a kasnije i Oland u Francuskoj bili prinuđeni da vode suštinski neoliberalnu politiku pod socijaldemokratskim ideološkim plaštom. Posledice tog neminovnog ideološkog kompromisa osećaju se i danas u razočaranosti socijalistički nadahnutih birača koji su se okrenuli drugim, često desnim političkim opcijama koje se radikalnije opiru globalizaciji.

Kakve sve to ima veze sa Srbijom? Istorijski gledano, insistiranje SPS tokom devedesetih na socijalističkom modelu upravljanja ekonomijom, uslovilo je – uz geostrateške činioce, ne samo slom te partije nego i čitave zemlje uprkos ogromnoj podršci koju je ta stranka uživala. Pojedine frakcije u Demokratskoj stranci – koja je dominirala političkom scenom tokom prve polovine ovoga veka pokušavale su da legitimišu tu stranku kao socijaldemokratsku. Međutim, ključni ekonomski i politički potezi samo su delimično, na nivou pojedinačnih gestova, odgovarali principima socijalne pravde, kenzijanske ekonomije, preraspodeli bogatstva u korist nižih slojeva, isticanju solidarnosti i primatu zajedničkih nad privatnim interesima, što su najbitnije odlike socijaldemokratije.

Ono što su građani željni socijalne pravde videli u ovim socijalističkom ideologijom nadahnutim političkim preduzeđima bila je, kao  u ostalim evropskim zemljama, s jedne strane, nemoć da se odupre globalizaciji, a sa druge strane, licemerje koje je, uprkos retorici, suštinski promovisalo neoliberalnu ekonomsku globalizaciju.

Ne čudi otud da je jedan skorašnji pokušaj, inspirisan Ciprasovim  političkim uspehom, animirao tek svakog stotog birača u Srbiji. Oni koji imaju novac, neće ga dati strankama koje imaju za cilj stvarnu preraspodelu njihovog bogatstva. Ali čak i kada dođu na vlast, nacionalno organizovane socijaldemokratske stranke ne mogu da se odupru uticaju transnacionalnog kapitala. Ukratko, u vreme globalizacije izbor pred kojim se nalaze nacionalne socijaldemokratske partije je ili nemoć ili licemerje.

Iz tog razloga, zahtevi za socijalnom pravdom danas će pre voditi u desni radikalizam nego u socijaldemokratiju. Istinski socijaldemokratski program, koliko god to utopijski zvučalo, može biti samo kosmopolitski. Drugim rečima, budućnost socijaldemokratije je ili kosmopolitski socijalizam ili nacional-socijalizam.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beograd

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista