Lake note, velika zarada

Lake evropske note, koje će sledeće nedelje tresti Beogradsku arenu, doneće srpskoj prestonici debele prihode. Prema prvim, grubim procenama, na organizaciji ovog događaja Beograd bi mogao da zaradi nekoliko desetina miliona evra. Budući da se očekuje dolazak od 10.000 do 15.000 gostiju, samo za njihov smeštaj i hranu, prema nekim računicama, prestonica će zaraditi pet miliona evra. To istovremeno znači da ako svako od njih kupi po suvenir koji ne košta više od pet evra – prestonički trgovci mogu zaraditi najmanje 50.000 evra.

Prema rečima Zorana Alimpića, v. d. gradonačelnika Beograda, nemoguće je sada precizno izračunati koliko gradski budžet košta priprema ovog glamuroznog događaja.

– To će se pouzdano znati tek kad iz prestonice ispratimo goste i podvučemo crtu. Okvirna računica pokazuje da će nas samo zakup Arene, „Sava centra” i troškovi transporta stajati dva miliona evra. Pri tom još nismo definisali da li ćemo i prolećno šminkanje grada uoči ove manifestacije računati kao rashod za Evroviziju – kazao je Alimpić.

Prema njegovim rečima, u gradskom budžetu, koji za prošlu godinu iznosi 66 milijardi dinara, nisu kao posebna stavka definisani troškovi za ovaj festival.

– Za ovaj događaj koristimo sredstva iz budžetske rezerve, koja je nešto viša od uobičajeno jednog procenta. Odatle ćemo finansirati i Univerzijadu. Sećam se da nam je opozicija na gradskom nivou žestoko zamerala zašto je budžetska rezerva velika, ali sam namerno tražio da ona ove godine bude veća baš zbog ovih okolnosti. Sa druge strane, od ovog događaja će preko poreza najviše prihodovati republička kasa – istakao je Alimpić.

Kao trošak Srbije računa se i to što je nacionalna televizija iz republičke kase dobila čak 800 miliona dinara za kupovinu savremene tehnologije, neophodne za prenošenje ove manifestacije. Zajedno sa Evropskom radiodifuznom unijom, na binu, rasvetu i ozvučenje RTS je potrošio oko 10 miliona evra.

Koliki god na kraju troškovi bili, prihodi će, sasvim je sigurno, biti nekoliko puta veći. Grčka je, na primer, pre nekoliko godina na Evroviziji zaradila više od sedam miliona evra od sponzorstva, prodaje karata, SMS-ova i turizma. Jedan drugi primer sa domaćeg terena takođe govori u prilog tome da se organizacija ovakvih događaja isplati. Tako festival Egzit godišnje prihoduje oko 15 miliona evra.

Svet ima mnogo više iskustva u organizaciji sličnih manifestacija: tako grad Njujork u jednoj maratonskoj nedelji inkasira oko 130 miliona dolara.

(/slika2)Zoran Alimpić dodaje i to da nema računske operacije koja bi izračunala koliko koristi će nam doneti besplatna reklama u 43 zemlje učesnice na nekoliko stotina svetskih televizija.

– Iskustva drugih zemalja svedoče da se broj turista posle organizacije ovakvih događaja povećao, ali da je dobar glas stizao i do zainteresovanih stranih ulagača – kaže naš sagovornik.

Dejan Veselinov, zadužen za odnose sa javnošću Turističke organizacije Beograda, čak ni okvirno nije želeo da spekuliše profitom koji će u Srbiju doneti Evropesma.

– U Beogradu ima 11.000 ležajeva, ali će gosti sigurno koristiti i privatni smeštaj, ali i kapacitete u gradovima koji su blizu prestonice. Neozbiljno bi bilo da kalkulišem koliko će ih koštati prenoćište, jer nije reč o istim kategorijama smeštaja – naveo je Veselinov.

Međutim, ukoliko prosečan hotelski smeštaj košta 50 evra, onda će najmanji očekivani prihod od samo jednog noćenja iznositi pola miliona evra. Za ručak u nekom od beogradskih restorana ne može se bez petnaestak evra u džepu, a u bolji noćni provod u 2.500 restorana i više od 50 noćnih klubova, splavove i da ne računamo, bez najmanje 50 evra, što se inače smatra sitnišem. 

Kapaciteti svih gradskih hotela, čak i onih najskupljih su popunjeni. Kako kažu u hotelu „Hajat” najjeftinije prenoćište u jednokrevetnoj sobi košta 315 evra. Na ovu cifru se obično dodaje osam odsto poreza, 1,4 evra za boravišnu taksu i još 20 evra ukoliko gost želi doručak.

Najjeftiniji smeštaj nudi se u beogradskim hostelima i u proseku iznosi 25 evra za noć.

Kako nam je rečeno u „Tis hostelu” na kraju bulevara Kralja Aleksandra, gužva je velika, a slobodno mesto se pojavi samo ako neko odustane u poslednji čas.

U hostelu „Centar”, u Ulici Gavrila Principa, cene noćenja se kreću od 19 do 25 evra. 

Anica Nikolić

-------------------------------------------------------------------

Stan pored „Arene“ – 150 evra dnevno

Zbog nedostatka odgovarajućih hotela, ali i zbog visokih cena, raste broj onih koji se odlučuju za dnevno iznajmljivanje stanova u Beogradu, kažu u prestoničkim agencijama za nekretnine. Tako, na primer, iznajmljivanje stanova na jedan dan kreće se od 40 evra na Paliluli i Voždovcu do 150 evra pored Arene.