Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лаке ноте, велика зарада

Лаке ноте, велика зарада
Спектакуларна бина, расвета и озвучење коштали су десет милиона евра (Фото Фонет)

Лаке европске ноте, које ће следеће недеље трести Београдску арену, донеће српској престоници дебеле приходе. Према првим, грубим проценама, на организацији овог догађаја Београд би могао да заради неколико десетина милиона евра. Будући да се очекује долазак од 10.000 до 15.000 гостију, само за њихов смештај и храну, према неким рачуницама, престоница ће зарадити пет милиона евра. То истовремено значи да ако свако од њих купи по сувенир који не кошта више од пет евра – престонички трговци могу зарадити најмање 50.000 евра.

Према речима Зорана Алимпића, в. д. градоначелника Београда, немогуће је сада прецизно израчунати колико градски буџет кошта припрема овог гламурозног догађаја.

– То ће се поуздано знати тек кад из престонице испратимо госте и подвучемо црту. Оквирна рачуница показује да ће нас само закуп Арене, „Сава центра” и трошкови транспорта стајати два милиона евра. При том још нисмо дефинисали да ли ћемо и пролећно шминкање града уочи ове манифестације рачунати као расход за Евровизију – казао је Алимпић.

Према његовим речима, у градском буџету, који за прошлу годину износи 66 милијарди динара, нису као посебна ставка дефинисани трошкови за овај фестивал.

– За овај догађај користимо средства из буџетске резерве, која је нешто виша од уобичајено једног процента. Одатле ћемо финансирати и Универзијаду. Сећам се да нам је опозиција на градском нивоу жестоко замерала зашто је буџетска резерва велика, али сам намерно тражио да она ове године буде већа баш због ових околности. Са друге стране, од овог догађаја ће преко пореза највише приходовати републичка каса – истакао је Алимпић.

Као трошак Србије рачуна се и то што је национална телевизија из републичке касе добила чак 800 милиона динара за куповину савремене технологије, неопходне за преношење ове манифестације. Заједно са Европском радиодифузном унијом, на бину, расвету и озвучење РТС је потрошио око 10 милиона евра.

Колики год на крају трошкови били, приходи ће, сасвим је сигурно, бити неколико пута већи. Грчка је, на пример, пре неколико година на Евровизији зарадила више од седам милиона евра од спонзорства, продаје карата, СМС-ова и туризма. Један други пример са домаћег терена такође говори у прилог томе да се организација оваквих догађаја исплати. Тако фестивал Егзит годишње приходује око 15 милиона евра.

Свет има много више искуства у организацији сличних манифестација: тако град Њујорк у једној маратонској недељи инкасира око 130 милиона долара.

(/slika2)Зоран Алимпић додаје и то да нема рачунске операције која би израчунала колико користи ће нам донети бесплатна реклама у 43 земље учеснице на неколико стотина светских телевизија.

– Искуства других земаља сведоче да се број туриста после организације оваквих догађаја повећао, али да је добар глас стизао и до заинтересованих страних улагача – каже наш саговорник.

Дејан Веселинов, задужен за односе са јавношћу Туристичке организације Београда, чак ни оквирно није желео да спекулише профитом који ће у Србију донети Европесма.

– У Београду има 11.000 лежајева, али ће гости сигурно користити и приватни смештај, али и капацитете у градовима који су близу престонице. Неозбиљно би било да калкулишем колико ће их коштати преноћиште, јер није реч о истим категоријама смештаја – навео је Веселинов.

Међутим, уколико просечан хотелски смештај кошта 50 евра, онда ће најмањи очекивани приход од само једног ноћења износити пола милиона евра. За ручак у неком од београдских ресторана не може се без петнаестак евра у џепу, а у бољи ноћни провод у 2.500 ресторана и више од 50 ноћних клубова, сплавове и да не рачунамо, без најмање 50 евра, што се иначе сматра ситнишем. 

Капацитети свих градских хотела, чак и оних најскупљих су попуњени. Како кажу у хотелу „Хајат” најјефтиније преноћиште у једнокреветној соби кошта 315 евра. На ову цифру се обично додаје осам одсто пореза, 1,4 евра за боравишну таксу и још 20 евра уколико гост жели доручак.

Најјефтинији смештај нуди се у београдским хостелима и у просеку износи 25 евра за ноћ.

Како нам је речено у „Тис хостелу” на крају булевара Краља Александра, гужва је велика, а слободно место се појави само ако неко одустане у последњи час.

У хостелу „Центар”, у Улици Гаврила Принципа, цене ноћења се крећу од 19 до 25 евра. 

Аница Николић

-------------------------------------------------------------------

Стан поред „Арене“ – 150 евра дневно

Због недостатка одговарајућих хотела, али и због високих цена, расте број оних који се одлучују за дневно изнајмљивање станова у Београду, кажу у престоничким агенцијама за некретнине. Тако, на пример, изнајмљивање станова на један дан креће се од 40 евра на Палилули и Вождовцу до 150 евра поред Арене.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.