Mladi istraživači u centru pažnje

Vlada Srbija imenovala je prošle nedelje dr Milicu Đurić Jovičić za v. d. direktora Fonda za nauku. Ona je poslednje četiri godine bila na čelu Inovacionog centra Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i jedna je od naučnica koja spaja Srbiju sa svetom. U naučnoj zajednici je poznata po tehnološkim rešenjima koja doprinose medicinskoj dijagnostici i rehabilitaciji, kao i velikom broju realizovanih projekata koji povezuju nauku i privredu iz oblasti informacionih tehnologija i industrije 4.0.

U prvom intervjuu nakon imenovanja, dr Đurić Jovičić za „Politiku” kaže da osnivanjem Fonda za nauku u decembru prošle godine i donošenjem odgovarajućeg zakona, posle 12 godina, počinju prve značajne sistemske reforme naučnog okruženja kod nas.

Prvi put će srpska nauka dobiti sistem finansiranja i podrške u okviru zasebne institucije. Koliko je ovo, po vašem mišljenju, značajno za dalji napredak nauke u Srbiji i društvo u celini?

Nauka i obrazovanje su osnova razvoja humanijeg društva, efikasnije privrede i moderne industrije. Zato mi je izuzetno drago što su reforma sistema obrazovanja i nauke prepoznati kao prioriteti Vlade Republike Srbije. Za naučne radnike, novi način institucionalnog finansiranja je od velike važnosti. Planirano ulaganje dodatnih sredstava stvara nove mogućnosti naučnoj zajednici i bitno je što se ova reforma sprovodi uz povećana sredstva iz budžeta. Fond će podržati osnovna istraživanja svih fundamentalnih nauka, ali i omogućiti podršku za istraživanja zasnovana na privatno-državnoj inicijativi, za projekte koji bi imali komercijalnu primenu. Cilj je podrška projektima zasnovanim na izvrsnosti i kvalitetu. Posebna pažnja će se obratiti na multidisciplinarne i interdisciplinarne projekte, saradnju naših naučnika međusobno, ali i s međunarodnim partnerima, kao i veće uključivanje i finansiranje mladih naučnika.

Upravo je to i jedan od problema, što naučnici ne sarađuju čak i u okviru istog instituta…

Verujem da je ključ napretka i nauke i privrede upravo u povezivanju različitih oblasti, dobroj komunikaciji i sagledavanju problema iz različitih uglova. Mislim da postoji potpuni reciprocitet u tome koliko mi inženjeri ili prirodnjaci možemo da pomognemo društveno-humanističkim naukama ili umetnicima, kao i oni nama. Nažalost, naučnici se ne poznaju dovoljno i ne komuniciraju dovoljno, čak i u istom gradu ili na istom fakultetu ili institutu. Od Fonda za nauku očekujem da pruži naučnoj zajednici mnogo više od sistema za projektno finansiranje. Sredstva za finansiranje projekata su potrebna osnova za rad, ali sama po sebi nisu dovoljna. Bitno je da svi članovi zajednice dobiju informacije o prilikama za saradnju, finansiranje rada, putovanja, opreme, usavršavanja u naučnoj oblasti ali i na drugim poljima, da predstave svoje rezultate ili zatraže i dobiju pomoć kolega iz drugih oblasti.

Često čujemo da mladi odlaze iz Srbije i to uglavnom na školovanje. Kako vam se čini trenutna pozicija mladih u nauci?

Deca su po prirodi naučnici, zapitkuju, maštaju, stvaraju. Naša je obaveza, kao društva, da stvorimo takav sistem koji će ove osobine da podrži i neguje, uz kvalitetno obrazovanje koje pruža osnovu i znanja koja bi omogućila dalji razvoj, bez sputavanja, i konačno – prilike da se kreativne nove ideje materijalizuju za dobrobit društva, bilo da su u pitanju naučne istine, razvoje privrede ili kvalitet svakodnevnog života. Mislim da je u tom trenutku, kada se završava formalno obrazovanje i kada je potrebno da se upuste u realan život, jako bitno da imaju dobru početnu poziciju i mogućnost izbora. Lepo je što njihova generacija sazreva u vremenu kad nekoliko mladih ljudi u Srbiji ima prestižne ERC grantove od preko milion evra i kada postoji značajan broj grupa koje sada već kontinuirano dobijaju međunarodne projekte koji donose značajna finansijska sredstva, ali i priliku da se povežete i pozicionirate globalno.

Vi ste u Inovacionom centru ustanovili model „od ideje do realizacije”. Šta on tačno podrazumeva i koliko je ovaj model primenjiv u naučnoistraživačkim organizacijama ?

Ne samo da je primenjiv, već je i neophodan. Svi moji saradnici znaju da deo našeg posla čine razne faze: predlaganja ideje, implementacija, verifikacija, izrada tehničke dokumentacije i zaštita intelektualne svojine, uz sve finansijske aspekte i administraciju koja to prati. Naučni rad podrazumeva rokove, organizovan tim, redovne sastanke multidisciplinarne grupe, kao i posete potencijalnih investitora. Pored toga, tu je i stalno traženje dodatnih izvora finansiranja, pisanje projektnih prijava, pažljivo i racionalno planiranje budžeta, administriranje, kao i prezentacija rezultata. Međutim, ovakav rad donosi rezultate, i na ovaj način moji saradnici su imali prilike da putuju i primaju posete iz raznih delova sveta, da komuniciraju, rade i da se šale na stranim jezicima i sa različitim kulturama. Takva širina je jako bitna, posebno za nas koji dolazimo iz male zemlje.

Kako vidite ulogu Fonda u daljem strateškom razvoju nauke, a posebno u smislu podrške i osnaživanja mladih da se u Srbiji bave naukom?

Fond će uneti mnoge novine u dosadašnji proces finansiranja naučnih projekata, uz zdravu kompetitivnost i konkurenciju zasnovanu na naučnim rezultatima, kao i mogućnostima primene, ne samo u privredi, nego i svakodnevnom životu i radu. Kvalitet, transparentnost, nepristrasnost, efikasnost i brzina će biti imperativ u radu. Osnovni ciljevi Fonda će biti ne samo uspešna implementacija projekata i naučni rezultati, već i razvijanje ljudskih resursa, podrška saradnji i partnerstvima, kao i uspešna primena i promocija rezultata.

Posebno ću obratiti pažnju na programe i aktivnosti namenjene mladim saradnicima. Uključivanjem 1.000 mladih doktoranada na naučne projekte prošle godine je učinjen odličan iskorak u podršci mladima u nauci. Program Fonda koji se odnosi na kadrove će prvenstveno biti fokusiran na ovu kategoriju istraživača. Želim da napravimo sistem u kome će mladi imati iste uslove u kojima sam se ja razvijala kao naučnik i još mnogo bolje. Sada ima dosta prilika za to, samo ih moramo povezati. Bitno je da budu svesni da su mogućnosti velike, ali i da ih naučimo da se za to bore kvalitetom, radom i upornošću.

Senzorski sistem za analizu hoda

– Kada sam upisivala Elektrotehnički fakultet bila sam svesna da je to jedan od najtežih fakulteta u zemlji, ali i škola koja pruža diplomu koja se ceni svuda u svetu. Moj diplomski rad je rezultirao razvojem novog senzorskog sistema za analizu hoda, za koji se zainteresovala laboratorija na Aalborg Univerzitetu u Danskoj i naručila da im se napravi jedan primerak za potrebe svojih istraživanja, a ja sam dobila priliku da odem kod njih na obuku i usavršavanje. Na krilima te saradnje upisala sam doktorske studije, što je i zvanični početak mog naučnog rada.