Nemačka u zagrljaju „Malog Trampa”

Na primeru odnosa američkog ambasadora u Berlinu Ričarda Grenela i vlade u Nemačkoj moguće je iščitati mnogo finesa ne samo na relaciji Vašington–Berlin nego i u promenama temelja svetskog poretka.

Nije problem samo u tome da SAD nameravaju da do 2025. godine ovladaju polovinom evropskog tržišta gasom. Plan je veoma zahtevan i ostvariv je jedino ukoliko bi potisnuli Rusiju. Amerikanci ostaju pri tome da to nije ekonomski projekat, kako tvrde Nemci i Rusi, nego politički. On bi, smatraju, u hipotetičkom sporu između SAD i Rusije lakše opredelio Nemačku na stranu Moskve. A već sada istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Nemci i Francuzi vide SAD kao veću pretnju evropskoj bezbednosti nego što su to Rusija i Kina.

Razmimoilaženja SAD i EU su već tolika da se taj sukob na Minhenskoj konferenciji sasvim ogoljeno video. Nemačka kancelarka Angela Merkel se direktno suprotstavila antievropskim pridikama potpredsednika Majka Pensa, čiji je nastup francuski „Mond” okarakterisao kao obraćanje Leonida Brežnjeva državama sovjetskim satelitima.

Pre Pensovog obraćanja evropskim liderima u Minhenu američki ambasador u Berlinu Ričard Grenel je, prvi posle uznemirujućih i gotovo ponižavajućih tvitova Donalda Trampa o tome kako će Nemačka postati potpuno zavisna od Rusije ako smesta ne promeni kurs, izazvao veliku buru u Nemačkoj.

Otuda su se nemački mediji nedavno bavili spekulacijama da li ambasador Grenel možda napušta Berlin. Nekoliko listova je objavilo vest sa margina Minhenske konferencije da posle burnih desetak meseci Grenel ide na dužnost ambasadora SAD u UN. Vest je demantovana, ali se nije slučajno pojavila.

Njegovo pismo upućeno krajem prošle godine nemačkim kompanijama „Basf” i „Uniper”, koje učestvuju u gradnji „Severnog toka 2”, ocenjeno je kao otvorena pretnja i ucena. U upozorenju da će nemačke firme biti izložene američkim sankcijama, SAD nisu videle nikakvu pretnju nego „jasnu poruku svoje politike”. Uz trgovinski rat, neslaganje oko toga da li je mudro napustiti iranski sporazum o nuklearnom programu, pritiske za povećanje budžeta za NATO, pa čak i Trampove pretnje da će se ova alijansa raspasti i ostaviti Evropu na milost i nemilost Rusiji i Kini – nemački mediji su pisali da je stil američkog ambasadora namerno takav da bi SAD mogle da procene koliko Berlin može da toleriše takvo ponašanje.

Čim je objavljeno da će Grenel biti novi američki ambasador u Nemačkoj, saznalo se da je u potpunosti, gotovo do doslovnog ponavljanja rečenica, odani poštovalac Trampa. „Mali Tramp” je nepunih mesec dana po dolasku u Berlin u maju 2018. već izazvao dva skandala. Povodom novih američkih sankcija Iranu, na „Tviteru” je napisao da bi nemačke kompanije „odmah trebalo da prekinu poslovanje s Iranom”.

Grenela je odmah posavetovao nemački diplomata ambasador Volfgang Išinger, koji godinama predsedava Minhenskoj konferenciji. „Ako želite da izbegnete nevolje, nikada nemojte reći zemlji domaćinu šta da radi. Nemci vole da slušaju, ali ne prihvataju instrukcije”, podučio ga je Išinger. Ljutito je reagovao i šef diplomatije Hajko Mas. Međutim, Grenel je nastavio u istom maniru, pa je već sledećeg meseca rekao da je vreme da EU uvede sankcije Iranu i zdušno je ubeđivao Nemca i EU da treba da izađu iz sporazuma o nuklearnom programu s ovom zemljom.

U nezadovoljstvu Evrope tretmanom s druge strane Atlantika upečatljiv je bio komentar austrijskog predsednika Aleksandra Fan der Belena da američka vlada EU tretira kao koloniju i da bi, s obzirom na to da je jedna od tri vodeće svetske ekonomije na svetu, trebalo da bude samouverenija. Ni bivšem lideru SPD Martinu Šulcu nije se dopao ovakav nastup američkog ambasador, pa je rekao da se ponaša kao „kolonijalni oficir”, a iz frakcije Levih u Bendestagu se čulo da se ambasador ponaša kao „namesnik imperatora”. Potom je usledio Grenelov intervju desničarskom internet portalu „Brajtbart” u kome je rekao da će jačati desničare u Nemačkoj i da tu ima mnogo posla.

Nasuprot razmišljanjima da ambasador Grenel testira Nemačku, ima viđenja da je cela situacija sa izaslanikom SAD u Nemačkoj pokazala da su SAD uzdrmane, iznervirane i da su sa principa širenja „meke moći”, zbog toga što im posao ne ide dovoljno dobro, pristupili metodama otvorene sile.

Nije u pitanju samo novac koji bi SAD zaradile prodajom tečnog gasa u Evropi nego je, kako smatraju neki analitičari, Evropa za SAD „noćna mora” u svakom pogledu u kom bi mogla da opstane nezavisno od Amerike.