Немачка у загрљају „Малог Трампа”

На примеру односа америчког амбасадора у Берлину Ричарда Гренела и владе у Немачкој могуће је ишчитати много финеса не само на релацији Вашингтон–Берлин него и у променама темеља светског поретка.

Није проблем само у томе да САД намеравају да до 2025. године овладају половином европског тржишта гасом. План је веома захтеван и остварив је једино уколико би потиснули Русију. Американци остају при томе да то није економски пројекат, како тврде Немци и Руси, него политички. Он би, сматрају, у хипотетичком спору између САД и Русије лакше определио Немачку на страну Москве. А већ сада истраживања јавног мњења показују да Немци и Французи виде САД као већу претњу европској безбедности него што су то Русија и Кина.

Размимоилажења САД и ЕУ су већ толика да се тај сукоб на Минхенској конференцији сасвим огољено видео. Немачка канцеларка Ангела Меркел се директно супротставила антиевропским придикама потпредседника Мајка Пенса, чији је наступ француски „Монд” окарактерисао као обраћање Леонида Брежњева државама совјетским сателитима.

Пре Пенсовог обраћања европским лидерима у Минхену амерички амбасадор у Берлину Ричард Гренел је, први после узнемирујућих и готово понижавајућих твитова Доналда Трампа о томе како ће Немачка постати потпуно зависна од Русије ако сместа не промени курс, изазвао велику буру у Немачкој.

Отуда су се немачки медији недавно бавили спекулацијама да ли амбасадор Гренел можда напушта Берлин. Неколико листова је објавило вест са маргина Минхенске конференције да после бурних десетак месеци Гренел иде на дужност амбасадора САД у УН. Вест је демантована, али се није случајно појавила.

Његово писмо упућено крајем прошле године немачким компанијама „Басф” и „Унипер”, које учествују у градњи „Северног тока 2”, оцењено је као отворена претња и уцена. У упозорењу да ће немачке фирме бити изложене америчким санкцијама, САД нису виделе никакву претњу него „јасну поруку своје политике”. Уз трговински рат, неслагање око тога да ли је мудро напустити ирански споразум о нуклеарном програму, притиске за повећање буџета за НАТО, па чак и Трампове претње да ће се ова алијанса распасти и оставити Европу на милост и немилост Русији и Кини – немачки медији су писали да је стил америчког амбасадора намерно такав да би САД могле да процене колико Берлин може да толерише такво понашање.

Чим је објављено да ће Гренел бити нови амерички амбасадор у Немачкој, сазнало се да је у потпуности, готово до дословног понављања реченица, одани поштовалац Трампа. „Мали Трамп” је непуних месец дана по доласку у Берлин у мају 2018. већ изазвао два скандала. Поводом нових америчких санкција Ирану, на „Твитеру” је написао да би немачке компаније „одмах требало да прекину пословање с Ираном”.

Гренела је одмах посаветовао немачки дипломата амбасадор Волфганг Ишингер, који годинама председава Минхенској конференцији. „Ако желите да избегнете невоље, никада немојте рећи земљи домаћину шта да ради. Немци воле да слушају, али не прихватају инструкције”, подучио га је Ишингер. Љутито је реаговао и шеф дипломатије Хајко Мас. Међутим, Гренел је наставио у истом маниру, па је већ следећег месеца рекао да је време да ЕУ уведе санкције Ирану и здушно је убеђивао Немца и ЕУ да треба да изађу из споразума о нуклеарном програму с овом земљом.

У незадовољству Европе третманом с друге стране Атлантика упечатљив је био коментар аустријског председника Александра Фан дер Белена да америчка влада ЕУ третира као колонију и да би, с обзиром на то да је једна од три водеће светске економије на свету, требало да буде самоуверенија. Ни бившем лидеру СПД Мартину Шулцу није се допао овакав наступ америчког амбасадор, па је рекао да се понаша као „колонијални официр”, а из фракције Левих у Бендестагу се чуло да се амбасадор понаша као „намесник императора”. Потом је уследио Гренелов интервју десничарском интернет порталу „Брајтбарт” у коме је рекао да ће јачати десничаре у Немачкој и да ту има много посла.

Насупрот размишљањима да амбасадор Гренел тестира Немачку, има виђења да је цела ситуација са изаслаником САД у Немачкој показала да су САД уздрмане, изнервиране и да су са принципа ширења „меке моћи”, због тога што им посао не иде довољно добро, приступили методама отворене силе.

Није у питању само новац који би САД зарадиле продајом течног гаса у Европи него је, како сматрају неки аналитичари, Европа за САД „ноћна мора” у сваком погледу у ком би могла да опстане независно од Америке.