U Federaciji BiH praznik, u RS radni dan

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Jedan od pokazatelja podeljenosti BiH jeste i to da nikada nije uspela da donese zakon o praznicima prihvaćen od sva tri konstitutivna naroda i da je, zahvaljujući toj činjenici, postala jedinstvena zemlja u svetu u kojoj se pojedini datumi praznuju na jednoj polovini njene teritorije, a na drugoj osporavaju.

Jedan od tih datuma jeste i 1. mart koji Federacija BiH od 1995. godine, pa sve do danas, obeležava kao dan nezavisnosti BiH, a koji Republika Srpska nije nikada priznala niti ga slavi.

Svaka proslava 1. marta, pa tako i jučerašnja, koja je i ovoga puta organizovana samo u delovima Federacije BiH sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, na srpskoj strani oživljava sećanje na početak krvavog sukoba u BiH.

Tom sukobu prethodilo je održavanje nelegalnog referenduma o nezavisnosti BiH i ubistvo srpskog svata Nikole Gardovića, 1. marta 1992. godine u neposrednoj blizini Stare pravoslavne crkve na sarajevskoj Baščaršiji, te paljenje srpske zastave.

Srbi nisu ni učestvovali u referendumu na kome je preglasana njihova volja za ostanak u Jugoslaviji, niti su ga ikada priznali. Samo mesec posle tog nelegalnog referenduma, održanog 29. februara i 1. marta, izbio je građanski rat, to jest tragični sukob naroda u BiH u kome je bilo hiljade i hiljade žrtava na svim zaraćenim stranama.

Otuda 1. mart, kako to kaže predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, u percepciji i Srba i Republike Srpske, nije dan nezavisnosti, niti je neki poseban dan, osim što je poseban po tome što asocira na ubistvo, krv, mržnju i na smrt.

„Taj datum ne sadrži nikakvu simboliku nečega zbog čega bi svi trebalo da budu ponosni u jednoj državi. Asocira i na smrt i na mržnju i na ubijanje i na sve ono što se dešavalo nakon toga”, kaže Cvijanovićeva.

Taj datum, navela je ona za Srnu, „jeste dan čija se simbolika proteže do dana današnjeg”, a koja se ogleda „u netrpeljivosti prema zastavi Srpske, prema Srpskoj, netrpeljivosti prema jednom konstitutivnom narodu koja dolazi iz političkog Sarajeva”.

Za srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika 1. mart je samo privatna svetkovina Bošnjaka u BiH i trajna opomena šta bi bilo da se nismo izborili za Republiku Srpsku.

„Insistiranje na tom datumu kao prazniku, koji Srbi nikada neće moći slaviti, pokazuje svu zaslepljenost, prvenstveno bošnjačke političke elite koja, ni nakon 27 godina, ne odustaje od politike koju simboliše upravo 1. mart. To nam pokazuje da u Sarajevu još živi ideja da nam mogu uzeti pravo glasa, paliti zastavu i ubijati narod”, upozorava Dodik.

S druge strane, bošnjački i hrvatski članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić 1. mart vide kao jedan od „značajnijih datuma koji će zauvek ostati zapisani u istoriji BiH”. I lider SDA Bakir Izetbegović je ponosan na 1. mart jer je za njega „taj dan potvrda snage BiH”.

Na svečanom prijemu koji je zajedno sa Džaferovićem organizovao u zgradi Predsedništva BiH, Komšić je u obraćanju naveo, između ostalog, kako „borba za zemlju po meri ondašnjeg referenduma i danas traje, čini se, većim intenzitetom nego ikada”, a potom je, kao što je to uradio i Džaferović, iskazao podršku ulasku BiH u NATO i EU. Na tom prijemu nije prisustvovao ni Dodik niti neki drugi političar iz Republike Srpske.

Dok se juče praznovalo u Federaciji BiH, u Republici Srpskoj je bio radni dan.