Kradu nakit i ikone

Nakit i predmeti od zlata ili srebra najčešće su umetnine kradene prošle godine u Srbiji. Za razliku od prethodnih vremena, kada su lopovima najinteresantnije bile crkve odakle su odnosili ikone, sada su se preorijentisali na stanove i kuće.

Lane je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova u Srbiji, ukradeno 39 zlatnih i srebrnih predmeta, što je, kako kažu, 73 odsto manje nego 2017. godine.

– Od 2000. do 2014, prema podacima MUP-a, izvršena su 1.964 krivična dela u vezi s kulturnim dobrima, od kojih 50 odsto čine teške krađe. Krađama su najviše bili ugroženi lokaliteti iz rimskog perioda i crkve i manastiri, ali se 2009. godine menja trend pa se kriminalitet „premešta” u stanove i kuće. Među ukradenim predmetima nalaze se oni od zlata i srebra, umetničke slike, numizmatička građa, ikone, stare bogoslužbene knjige, putiri, krstovi i relikvijari s moštima svetitelja, staro oružje, medalje, ordenje, ali i gobleni, stari ćilimi, stilski nameštaj, fotografije, mape, nakit... – objašnjava dr Renata Samardžić, autor knjige „Umetnost i kriminal”.

Kod velikog broja krađa unapred se zna ko je kupac i zna se šta će biti ukradeno. Poznati su podaci o umetnini, gde se nalazi, kako je obezbeđena, kao i njeno poreklo.

– Jedan od primera je i Renoarova „Kupačica”, koja je iz Narodnog muzeja ukradena 1996. godine. Trebalo je da bude prodata unapred poznatom kupcu za 30.000 maraka. Slika je nastala u poslednjem periodu Renoarovog života, a kupljena je na javnoj prodaji u aukcijskoj kući u Parizu 1935. godine, za 45.800 francuskih franaka, sredstvima prijatelja tadašnjeg Muzeja kneza Pavla i Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije. Prilikom krađe 1996. pretrpela je teža oštećenja – isečena je oštrim skalpelom i savijena u rolnu s licem unutra. Slika je pronađena u podrumu, zavijena u novine, i vraćena Narodnom muzeju u Beogradu. Slična situacija dogodila se u muzeju u Aranđelovcu 2001. godine, kada je ukradeno 15 slika, skica i studija Paje Jovanovića. Policija je, srećom, pronašla sve. Na meti kriminalaca bile su i privatne kolekcije u Beogradu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, a među ukradenim delima su slike Save Šumanovića i Uroša Predića – kaže Samardžićeva.

Pre 27 godina u selu Divoš kod lokaliteta Sirmijum otkriven je zlatni avarski pojas. Pronašao ga je nelegalnim putem uz pomoć detektora za metal S. K. a zatim ga prodao trgovcu antikvitetima u Beogradu. Pojas je otkriven zahvaljujući sukobu dve dilerske mreže, a učesnik i njegovi saučesnici su osuđeni na po tri godine uslovne kazne.

Trgovina ikonama godinama je bila u vrhu kriminalnih aktivnosti u našoj zemlji. Interesovanje za ikone javilo se još posle boljševičke revolucije kada su stare porodice počele da prodaju porodične vrednosti. Koliku je to razmeru obuhvatalo pokazuje podatak da je u SAD, Italiji, Izraelu, Francuskoj i Velikoj Britaniji tridesetih godina prošlog veka postojalo više od sto antikvarnica specijalizovanih za trgovinu ruskim starinama. Glavni centar bila je Nemačka u kojoj ih je bilo oko 6.000.

– Trgovina ikonama ukradenim iz crkava i manastira na Kipru, u Grčkoj, Rusiji, Jermeniji i Srbiji doživela je procvat krajem sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Krađe pravoslavnih ikona na prostoru Balkana podstaknute su velikom potražnjom, jer se kupci nalaze svuda u svetu, a ikone većinom u Rusiji i na Balkanu. Na osnovu podataka MUP-a, od 2000 do 2014. godine ukradeno je 456 ikona, a pronađeno je i vraćeno 255 – priča Samardžićeva.

Ukradene ikone ponekad se pojave na tržištu i posle više decenija. Bogorodica s Hristom i Sveti Petar i Pavle, ukradene iz Crkve Svetog Nikole u Sibaču 1971, pronađene su i vraćene 35 godina posle krađe, dok se za trećom prestonom – Hristos Veliki arhijerej, koju danas zamenjuje kopija na ikonostasu − i dalje traga.

Velika ekonomska dobit, a mali rizik postao je privlačan za kriminalce kada je reč o pljačkama antikviteta. One verovatno čine 75 odsto svih krivičnih dela u vezi s umetninama, dok je stopa povraćaja od pet do 10 odsto.

– U ovom poslu osim srpskih, sreću se i bugarski i turski državljani. Posebno, jer krađa arheoloških nalazišta najčešće ostaje nekažnjena. Ovo tržište je veoma diskretno, a dodatne poteškoće prilikom istrage stvara i činjenica da je reč o predmetima izvađenim direktno iz zemlje, koji nisu registrovani – naglašava Samardžićeva.

U poslednje vreme, nažalost, kradljivci primenjuju jedan novi princip – prodaju seckane ili istopljene umetnine.

– Od momenta kada je 2005. godine ukradena Ležeća figura od dve tone Henrija Mura, koja je isečena i prodata, ovo je skoro postala praksa – napominje Samardžićeva.