Krajem marta četvrtaci rade međunarodni test

Osnovci iz Srbije od 25. marta do 11. aprila peti put će biti obuhvaćeni velikim međunarodnim TIMSS ispitivanjem, kojim se u više od 60 zemalja sveta proveravaju đačka postignuća i ono što su naučili iz matematike i prirodnih nauka. Takođe se uzimaju podaci o porodičnom i obrazovnom kontekstu u kojem učenici uče, pa su, pored njih, ispitivanjem obuhvaćeni i roditelji, nastavnici i direktori škola.

Na osnovu toga se u svakoj zemlji, ali i na planetarnom nivou, obavlja procena stanja i napretka osnovnog obrazovanja a, kako nezvanično saznajemo u Ministarstvu prosvete, ova analiza za Srbiju je bitna jer su naši đaci poslednji put ostvarili loše rezultate na drugom velikom svetskom PISA testiranju iz 2012. godine, dok se skor prošlogodišnjeg testa još ne zna. U ovogodišnjem TIMSS istraživanju učestvovaće 4.669 učenika i 216 učitelja iz 165 osnovnih škola iz tri regiona, odnosno iz Beograda, Vojvodine i centralne Srbije, i isto toliko direktora tih ustanova.

Običaj je da se u svetu testiraju četvrtaci i osmaci, a ovdašnje prosvetne vlasti su izabrale da se ovogodišnji ciklus ispitivanja u Srbiji obavlja samo sa učenicima četvrtog razreda. Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje, objašnjava da ne žele ovim dodatno da opterećuju osmake, jer ih uskoro očekuje i završni ispit.

– Zasad imamo dovoljno testiranja. Sprovodimo nacionalna ispitivanja znanja đaka i prošle godine su testirani sedmaci i učenici trećeg razreda gimnazija, a učenici dodatno učestvuju i u tri velika međunarodna ispitivanja, a to su PISA, TIMSS i PIRLS – pojasnila je Nedeljkovićeva.

Nacionalni koordinator međunarodnog istraživanja TIMSS 2019. dr Ivana Đerić, iz Instituta za pedagoška istraživanja, ističe da su osnovci testirani na svake četiri godine od 2003. i da su, za razliku od lošeg uspeha na PISA testu, rezultati na ovom veoma dobri.

– Ovo istraživanje već 16 godina pokazuje da su naši četvrtaci iznad proseka u matematici i prirodnim naukama. Osmake smo testirali samo 2007. i pokazalo se da nisu baš toliko dobri. To nam govori da učitelji u Srbiji odlično rade svoj posao i dobro pripremaju decu u školama, a da se u međuvremenu, od četvrtog do osmog razreda, nešto događa i đaci slabije upijaju znanja. Mislim da je reč o tome što nastavnici na učiteljskim fakultetima dobijaju mnogo više pedagoško-psiholoških znanja i bolje potkovani dolaze da predaju u školi nego njihove kolege koje su završile neke druge fakultete i predaju u višim razredima osmoletki. Jednostavno, učitelji bolje uče decu – istakla je Đerićeva i objasnila da đaci na časovima popunjavaju test znanja iz matematike i prirodnih nauka i da se ovaj drugi deo pitanja bazira na predmetu Priroda i društvo za četvrtake.

Za svako odeljenje biće pripremljeno po 14 različitih testova, što znači da će otprilike po dva đaka imati ista pitanja. Učitelj, školski koordinator TIMSS testiranja i realizator projekta, koji je obično učitelj iz drugog odeljenja, nadgledaju ceo proces. Test će sadržati pitanja sa odgovorima višestrukih izbora, kao i pitanja otvorenog tipa, a zadaci će biti različitog nivoa složenosti. Drugi deo testiranja podrazumeva popunjavanje upitnika, koje, sem đaka, obavljaju i roditelji, učitelji i direktori škola. Dok učitelji i direktori to čine onlajn, đaci upitnik popunjavaju na časovima posle testa i uz pauze će to u toku jednog školskog dana raditi ukupno 2,5 sata. Roditelji će takođe na upitnik odgovoriti pismeno, a školi je ostavljeno da izabere da li će u tu svrhu organizovati roditeljski sastanak, ili im po učenicima poslati pitanja.

Rezultati najnovijeg TIMSS testiranja, kako kaže dr Đerić, biće poznati krajem 2020. godine, a prošle godine održan je probni test. Rezultati poslednjeg testiranja 2015. godine govore da su četvrtaci iz Srbije u matematičkom znanju izjednačeni sa đacima iz socioekonomski razvijenijih zemalja – Kanade, Australije, Švedske, Slovenije, Nemačke i Češke. Ostvarili su bolji uspeh i od Španije, Hrvatske, Novog Zelanda, Francuske, Turske... U prirodnim naukama bili su jednaki đacima iz Italije, Holandije, Španije, Severne Irske, Australije, Danske, Nemačke, Kanade, a bolji od Belgijanaca, Portugalaca, Novozelanđana, Francuza, Kiprana i Turaka.